Ne znam da li se vreme ubrzalo kao što neki tvrde ili je to subjektivni osećaj ubrzanog načina života, tek, godine se nižu, deca odrastaju a mi starimo. Starimo umesto da sazrevamo. Ali i dalje verujemo, baš kao kada smo bili deca da će Nova godina doneti boljitak, da će nam se želje ostvariti, da ćemo zasijati kao što sijaju lampioni u novogodišnjoj noći. Kako da se to zaista i dogodi, kako da naše želje ne ostanu maštanja i kako da pokrenemo tu moćnu silu u nama?

 

Ivana Kuzmanović, privatna arhiva
Ivana Kuzmanović, privatna arhiva

Neke stvari će ostati iste. Na primer, reklame i oglasi s pozivima kako da provedete najluđu noć, što me je oduvek nerviralo po dva koloseka: prvi je taj što ta noć gotovo nikada nije najluđa, pogotovu ako ste zdravljački orijentisani, pa je provedete bez alkohola, opijata i teške masne hrane od koje se čovek nekada “uradi” kao i na lakim drogama. Drugi je taj što su pozivi neprecizni jer se verovatno misli na najluđu noć u godini, a ne u životu s obzirom na to da će već sledeće godine pozivati na isto.

Onda, ostaće nepromenjena i potrošačka euforija koja ne jenjava ni u vreme velikih ekonomskih kriza kao da je reč o poslednjoj noći, a ne o najluđoj noći: rafovi u supermarketima prazne se kao pred najavljenu nepogodu, kupuju se pokloni, pažnje radi, koji retko kada nečemu zaista služe, obnavlja se garderoba kao da je to zaista neka važna noć. I, samo da se razumemo – ovako ne mislim zato što uskoro punim pedeset godina – ovako sam razmišljala i pre dvadesetipet. Dalje, pravićemo svakakve osvrte i svoditi račune o proteklih dvanaest meseci i postavljati neke nove ciljeve, odlučni da od Nove godine (kad već nije od ponedeljka), promenimo što šta u svom životu.

STVARNA PROMENA

No, ova odlučnost i energija potrebna za sprovođenje novih ideja i planova počinje da bledi već polovinom meseca januara zbog umora, prejedenosti i prenapitosti, a nadasve zbog letargije izazvane opštim neradom i pratećom dosadom koja se pojavljuje uprkos našem upornom nastojanju da se zabavimo i sjajno provedemo kada već možemo – jer kada, ako ne sada za vreme prazničnih, najluđih dana. Do Dana zaljubljenih, ništa manje grotesknog praznika, već smo se vratili na stare navike, energiju i programe. Ruku na srce – koliko vas je ZAISTA nešto promenilo u svom ponašanju, navikama, životu, u odnosu na prošlu (ništa manje ludu) godinu?

Volim rečenicu “Ne možemo se promeniti a ostati isti” iz koje proizilazi druga – Ne možemo rešavati stare probleme na stare načine, kao ni ići ka ciljevima putevima koji nas do njih ne vode. U svim tekstovima koje ovih dana budete čitali, pozivaće vas da se zahvalite ovoj godini na svemu što je donela, da napravite jasne ciljeve za sledeću, da volite sebe i da se za vreme praznika opustite i radujete. I lepo je sve to jer će se, ako ništa drugo, ponavljanjem urezati u vaše pamćenje. Ali to nije baš nikakav garant da ćete nešto i preduzeti niti da ćete u narednoj godini nešto STVARNO promeniti u svojim navikama, načinima, stavovima.

Kako ne postoje formule i kako nijedan lek ne odgovara svima, stvar je veoma individualna. Ja vas pozivam da napravite listu onih stvari koje ćete raditi na drugačiji način. Ne treba naravno da očekujete da će to ići ni spontano ni glatko jer PRAVE, SUŠTINSKE promene koje podrazumevaju napuštanje zone konfora (a svako napuštanje ove drage zone donosi neprijatnost) se događaju uz pomoć budnosti, svesnosti, volje i napora. Molim vas da reč “napor” kao i sve druge shvatite široko. Na primer, to ne znači da neke stvari treba da radite s više napora i upornije… možda vam je potreban napor da shvatite da uopšte ne treba da ih radite ili da ih radite s manje truda i napora (da pustite toku da radi svoje, da “olabavite”, da popustite kontrolu koja je i ovako i onako samo jedna oooooogroooomna iluzija). Ovo je naravno, samo primer.

DAJTE ŠANSU NOVOM STAVU

Evo moje ideje kako da dogodine u ovo vreme ZAISTA budete na nekom drugom mestu, ali STVARNO, iznutra! Prvi korak jeste taj da prihvatite da SAMO IZNUTRA možete stići na neko drugo mesto (kvalitetnije, svesnije, radosnije). Nijedan cilj, ostvarili ga ili ne, neće doneti onu promenu za kojom tragate ako se ona ne bude odvijala IZNUTRA. Unutrašnje putovanje podrazumeva posvećenost putovanju i to tako što ćete za njega ODVOJITI VREME i to na dnevnom nivou. U toku tog vremena radićete vežbe disanja koje vas JEDINE mogu povezati sa vašim izvorom, s vašim Bićem i prekinuti zbunjenu identifikaciju sa brojnim ulogama, bile one uspešne ili ne. Ove vežbe možete naći na raznim mestima: na radionicama (Ljubav Život Radost su samo jedne od ponuđenih), u knjigama (Proces prisutnosti Majkla Brauna i druge), na individualnim časovima, na jogi (ali samo tamo gde su instruktori ujedno i posvećeni ličnom razvoju), na youtube-u… Ovime hoću da kažem – nema izgovora: vežbe su svuda, izaberite način, tražite i naći ćete.

Sledeća stvar bez koje je transformacija nemoguća jeste meditacija, ili stanje bez misli, a vi je možete zvati bilo kojim imenom: unutrašnja tišina, molitva, flow, potpuni relaks, itd… Nove pristupe, načine i navike pravićete uz pomoć uvida i planskog razmišljanja a to znači – ponovo odvojite vreme za to razmišljanje (nikako usput, u vožnji ili kuvanju ručka), uzmite papir i olovku i odgovorite sebi na sledeća pitanja: Šta ZAISTA želim? ZAŠTO? Šta sam do sada uradila da to postignem? Na koje još načine to mogu postići? Ko ili šta mi u tome može pomoći? Šta je to što se najčešće pojavljuje kao prepreka? Koji su načini da je prevaziđem? Pitanja ima mnogo, ovo su samo neka, a ja vas ohrabrujem da ostala smislite sami. Neka se pokrenu iz vašeg stomaka. Na isti način neka stignu i odgovori. Iz stomaka. To znači da ne morate odgovoriti odmah. Dopustite prostor između pitanja i odgovora. Osluškujte i budite otvoreni da će se odgovor možda pojaviti odnekud gde ga ne očekujete. Unosite promene. Iskoračujte. Dajte šansu novom stavu: obrnuto je prikladno! – i učinite upravo suprotno onome što vam vaš prvi impuls nalaže, na čemu vaša logika insistira, što vaša navika zahteva.

Možda ste očekovali neki malo manje ozbiljan tekst, sada u vreme prazničnih dana i željene razonode. Ali, pošto vam deda Mraz zasigurno neće ispuniti želje, (a bogami ni niko drugi), treba da učinite sve da ih ispunite vi sami. Ovih dana razmenjivaće se pokloni, često nepotrebni, pažnje radi.

Ova kolumna je moj novogodišnji poklon vama i nije iz pažnje. On će vam sigurno zatrebati!

POTRAGA ZA SOBOM I LJUBAVLJU

Ivana Kuzmanović, književnica, rođena je 28. aprila 1966. godine u Beogradu. Diplomirala na Pravnom fakultetu. Potragu za Ljubavlju i sobom nastavila je još predanije nego dok je bila mlada. 2007. godine objavila je svoj prvi roman “Lemurova ljubav” koji je postao kultna knjiga o ljubavi. Naredne godine, izlaskom romana “Manje od tri”, primljena je u Udruženje književnika Srbije. 2010. izdavačka kuća Laguna objavila je “Amor portenjo”, još jedan književni hit Ivane Kuzmanović, koja je svoje traganje za Ljubavlju i sobom prenela na pisanje. Njeno sledeće književno ostvarenje “Od kada sam se zavolela – VOLIM” (jedna od najprodavanijih knjiga u Srbiji 2011. godine), delom romansirana studija o Ljubavi, predstavlja esenciju dosadašnjih promišljanja, predstavljenih kroz ukrštanje tri aspekta: iskustvenog, psihoterapijskog i duhovnog. U godini u kojoj je postala majka, 2012. izašao Ivanin roman “U ime Ljubavi”, knjiga o snazi ljubavi i hrabrosti da se njena moć iskusi, knjiga koja pokreće na nivou najdubljih slojeva bića, delo koje govori o buđenju, sazrevanju i samospoznaji.

Osnivač je Susreta pomerisrca, Razgovora o Ljubavi, i radionica pod naslovom “Ljubav, život, radost”, reiki majstor i savetnik za lični razvoj – Love (Life) Coach. I zajedno sa svima onima koji hodaju Stazom srca, nastavlja svoju potragu za sobom i Ljubavlju!