U periodu od 2011. do 2017. godine naučnici Nacionalnog univerziteta u Singapuru sproveli su istraživanje o uticaju pečurki u ishrani na zdravlje. Ustanovili su da ljudi koji nedeljno pojedu najmanje 300 grama pečurki, imaju 50 odsto veće šanse da neće razviti kognitivne smetnje.

 

Foto: Pexels

To bi moglo da bude, kako tvrde, zbog posebne stvari u pečurkama koja se zove ergotionein.

“To je jedinstven antioksidans koji deluje antiupalno, a ljudi ne mogu sami da ga proizvedu. No, u naš organizam dolazi kroz hranu, a nalazi se upravo u pečurkama”, ističe dr Irvin Kea sa odeljenja biohemije, istog univerziteta.

Kroz studiju tvrde da ljudi s kognitivnim teškoćama pokazuju blage znake gubitka pamćenja, zaboravnosti, teškoća u govoru, izostanka pažnje i problema s vidom.

U studiju su uključili šest uobičajenih vrsta pečurki, a to su sveži zlatni šampinjon, bukovača, šitake i obični šampinjon, kao i ukiseljene i sušene pečurke. U studiju su uključili 600 Kineza iz Singapura starijih od 60 godina, kojima su merili opšte zdravstvene pokazatelje poput pritiska, težine, visine i brzine hodanja. Zatim su ispitanici prolazili opsežna neurološka testiranja tokom kojih su se pratili znaci demencije.

Već su ranija istraživanja istog tima pokazala da nedostatak spomenutog ergotioneina može da utiče na pojavu neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove bolesti. Dodatno su utvrdili da pojedine kombinacije pečurki mogu da utiču na sintezu i rast nerava, dok bioaktivni sastojci potpomažu proizvodnju sastojaka koji štite mozak od propadanja.

“To bi moglo da bude tačno kada bi svi konzumirali pečurke na isti način”,  smatra magistar nutricionizma Irena Švenda iz Adhara Centra za nutricionizam i Ajurvedu.

“Pečurke mogu da budu nutritivne kvalitetom, ali mnogo ljudi ne može dobro da svari pečurke, a onda ne mogu ni da dobiju nutrijente iz njih i zato ih ne smatram nutritivno toliko pogodnom namirnicom. Probava je ovde proces koji je bitniji od samih nutrijenata. Ergotionein u nekoj količini može da pomogne kod zaustavljanja procesa vezanih za starenje, a među njima je i demencija. Ali to zavisi od načina konzumacije. U tom smislu, pečurke treba jesti u manjoj količini, češće u celokupnoj ishrani, a ne onako kako najčešće radimo. Obično jedemo mnogo pečurki u jednom obroku, a poželjno bi bilo kao u japanskoj ili kineskoj ishrani gde su one sastavni deo supa i drugih jela, dakle kontinuirani dodatak tog spoja. Takva istraživanja ne mogu da pokažu istinu do kraja, jer ne jedemo samo pečurke nego i drugu hranu, a pitanje je onda da li je tu reč o samo jednoj namirnici ili kombinacijama druge hrane”, upozorila je Švenda.

 

Izvor: Index