Kod mene nema skalpela i medikamenata, sve se radi rukama. Zadatak hiropraktičara je da uoči blokadu i da je manipulativnom tehnikom otkloni, kaže manuelni terapeut i hiropraktičar Aleksandar Popović.

Aleksandar Popović

Manuelne metode lečenja, koje pomažu čoveku da ga leđa ne bole, potiču još od drevnih kultura. I Hipokrat, otac savremene medicine, isticao je značaj ovih metoda u lečenju i govorio da pri pregledu pacijenta posebnu pažnju treba posvetiti kičmi.

S obzirom na broj ljudi koje muče bolovi u leđima, hiropraktika je za relativno kratko vreme postala najpopularnija metoda tradicionalne medicine u svetu. Nastala je 1895. godine u Davenportu, u SAD. Osnivač kiropraktike je Danijel Dejvid Palmer, koji je manipulacijom kičme povratio sluh izvesnom Hariju Lilardu, ogluvelom nakon pada i povrede kičme.

Reč hiropraktika potiče od dve starogrčke reči „cheir“, ruke, i „prato“, raditi, ređati, slagati i nameštati. Zajedno se prevode kao „nameštanje rukama“.

Neadekvatan način života, stres, umor, predugo sedenje za računarom, nepravilno bavljenje sportom, pa čak i samo vreme, izazivaju bol u ramenima, vratu i leđima. Na leđima nosimo život a on je često težak. Glavobolje, bolovi u ramenima, kuku, nozi, ruci – mnogi od ovih simtpoma potiču od nepravilnog držanja. Svi znamo, ali retko kada se toga i pridržavamo, da je umerenost u svemu ključ dugog i zdravog života.

– Zadatak hiropraktičara je da uoči blokadu i da je manipulativnom tehnikom otkloni, a samim tim otklanja se i energetski blok u određenom delu tela čime se organizmu pruža mogućnost da otpočne prirodni proces samoizlečenja. Moje pacijente ne boli sam postupak, jer ja zaista nemam ni brze ni agresivne pokrete. Jednostavno dođem do mesta gde se problem nalazi i uradim određeni pokret. Što se uganuća tiče, to je bolno samo u toku vraćanja zgloba na mesto, ali često „nameštanje“ ne traje više od nekoliko minuta, a istog trenutka dotadašnji bol prestaje – ističe Popović.

Životna želja mu je, kaže, da narodna i klasična medicina delaju zajedno. Na svom primeru to odavno radi, sarađuje sa ortopedima iz celog regiona i zajednički pomažu ljudima da što pre ozdrave ili barem osete poboljšanje zdravstvenog stanja.

Umeće koje sam nasledio od oca bilo je kao prelivanje znanja iz čaše u čašu. On je znanje nasledio od svog oca, njegov deda od svog… Ja imam tri kćerke, ali ne znam da li će neka naslediti ovaj dar, ali voleo bih da bude tako– kaže Aleksandar Popović koji je imao više od 40.000 pacijenata iz Srbije i drugih zemlja bivše Jugoslavije, ali i iz Nemačke, Italije, Švajcarske, Belgije, Švedske…

Naš sagovornik otkriva da ovaj tretman, na primer, može da reši klasično ukleštenje živaca, a rezultati su vidljivi veoma brzo.

– Ovde nema medikamenata, sve se radi rukama! Takva nemeštanja samo u nekima slučajevima moraju da se ponove kako bi se postigla željena korekcija – objašnjava Popović.