Alergije jače stežu kad nema kiše, a evo i zašto. Kada je proleće bez padavina ili kada su one male, temperature iznad 15 stepeni i vreme vetrovito, poleni drveća i po nekoliko puta prelaze granične vrednosti. Baš takvo je ovo proleće, pa je zato i broj osoba koje imaju problem sa alergijama povećan, kaže Mirjana Mitrović, rukovodilac grupe za polen u Agenciji za zaštitu životne sredine.

 

Neke osobe su alergične na polene drveća, neke na polene trava, a pojedine na neke od polena korova.

Mirjana Mitrović, rukovodilac grupe za polen u Agenciji za zaštitu životne sredine

– Zato je važno na osnovu merenja, iskustva o samoj dinamici cvetanja biljke, kao i na osnovu meteorološke prognoze dati upozorenje desetak dana pre nego što svaki polen pređe granične vrednosti. Poleni drveća su u punom cvetanju u martu, aprilu, a naročito početkom maja. Koncentracije mogu biti smanjene kada su pomenuti meseci kišoviti,  jer padavine „operu” vazduh od svih nečistoća, pa i od polenovih zrna – objašnjava  Mirjana Mitrović.

Kada prestane cvetanje drveća nastupaju poleni trava i tada se ponovo javljaju smetnje kod osoba koje reaguju na ovu vrstu alergenog polena.

 

– Polene trava smenjuju poleni korovskih biljaka i to pre svega polen ambrozije. Granične vrednosti za polene drveća, trava i korova su 30 polenovih zrna po metru kubnom vazduha, dok je za polen korovske biljke ambrozije granična vrednost 15 polenovih zrna po metru kubnom. Razlog je što polenovo zrno ambrozije ima najveći alergeni potencijal od svih 24 alergenih polena koje pratimo – ističe Mirjana Mitrović.

Agencija za zaštitu životne sredine na svom portalu redovno izveštava o koncentraciji polena u vazduhu, a merenja sprovodi 24 časa dnevno na 26 mesta u Srbiji.

Koncentracija alergenih polena u vazduhu meri se posebnim uređajima, takozvanim „klopkama” za polen. Jedno merno mesto pokriva teritoriju od 30 do 50 km u prečniku, pa jedan grad pokriva jedna „klopka“.

– Uređaji su koncipirani tako da pomoću pumpe uvlače vazduh, a u njemu i polen koji lepe na traku premazanu određenom emulzijom. Pumpa usisava osam do 10 litara vazduha u minuti, što je prosečan udisaj čoveka. Posle pripreme uzoraka (preparata) koji se obeležavaju, a zatim nekoliko sati mikroskopiraju – dolazi se do podatka koja je vrsta alergenog polena prisutna i u kojoj koncentraciji – objašnjava Mirjana Mitrović.

Ona navodi da merenja alergenog polena u Državnoj mreži počinju oko 1. februara i traju sve do 1. novembra.

– Ako se desi da je zima blaga merenja mogu početi i polovinom januara. Ipak, teško je prognozirati kakva će sezona alergija biti jer je sama polinacija odnosno cvetanje u direktnoj zavisnosti od meteoroloških parametara kao što su padavine, temperature i vetar.

Breza i ambrozija su najjači alergeni

Na našem području po preporuci Evropske asocijacije za aerobiologiju (IAA) pratimo 24 alergene vrste polena.

– Alergene koje pratimo podelili smo u tri grupe – na polene drveća, polene trava i polene korovskih biljaka. Od polena drveća pratimo: polen jove, leske, tuje i čemprese, topolu, brest, javor, jasen brezu, vrbe, platan, lipu, hrast, bukvu, grab, orah, dud i borove. Od polena drveća najburnije alergijske reakcije izaziva polen breze, ovaj polen u ovom periodu proleća je najjači alergen, pa osobe uglavnom zbog breze imaju burne smetnje i alergije.

Da li i takozvane „mace“ izazivaju alergije?

– “Mace” nisu polen. One su fina zaštita ploda topole i ne izazivaju hemijske reakcije u našem organizmu. One mogu samo fizički da iritiraju, ali ne izazivaju alergijske reakcije. Osobe alergične na polene ne treba da se same ne leče, već uz lekarski nadzor. Samo pravo testiranje može da pokaže na koju je vrstu alergenog polena svaka osoba ponaosob alergična.

Kao veoma efikasan kod alergija pokazao se nemački homeopatski lek “Polinol“. To su tablete, potpuno prirodnog sastava zbog čega ih mogu koristiti i deca od treće godine.

Da bi se suzbili simptomi polenske kijavice (začepljen nos, naročito dugo i dosadno kijanje i curenje iz nosa, suvi kašalj, kao i svrab i crvenilo očiju) koji iritiraju i ometaju normalne životne aktivnosti kod obolelih od alergije, dovoljno je da se homeopatski lek uzima tri puta dnevno.

Tablete se jednostavno otapaju u ustima ili za decu se mogu rastvoriti u kašičici vode. Koriste se u lečenju polenskih kijavica. Za razliku od hemijskih lekova u lečenju alergija (antihistaminici, kortikosteroidi, kapi za nos) koji su efiksni u određenom vremenskom periodu, ovaj homeopatski lek se može uzimati tokom cele sezone trajanja alergija (od marta do novembra), dokle god postoje simptomi. Pakovanje sadrži 100 tableta i dovoljno je za mesec dana terapije.