Kafa i momenti ispijanja magičnog crnog napitka uvek su je intrigirali i inspirisali. Studentkinja master studija na Fakultetu primenjenih umetnosti Anđela Petrovski (25) priča za portal Priče sa dušom da je sigurna da uz to zadovoljstvo različiti ljudi različitih ćudi uspevaju da nađu zajednički jezik. A sve se, kako kaže, vrti oko jednog trenutka.
Anđela je, u jednoj maloj, za ovu temu udobnoj galeriji, napravila izložbu fotografija o kafi, tokom koje su se posetiocima služili kafa i ratluk. Nekoliko meseci kasnije dobila je poziv od Aleksandre Savić, kustosa Prirodnjačkog muzeja da bude gost i deo velike izložbe “Kafa, uzbudljiva priča o dobrom ukusu” u galeriji ovog muzeja.
Anđela je prethodno napravila reportažu u Novom Pazaru, o kafečajnici Teferič, što je, kako kaže, njena glavna vodilja i inspiracija kako u fotografskom radu, tako i u životu. Tamo sam saznao za ovu talentovanu Beograđanku.
– Uvek se pitam postoji li neki način da se ta otvorenost i trenutak uživanja u kafi projektuju na druge aspekte u životu. Zato smatram da je bitno da ti momenti budu zabeleženi. Tako sam u jednom trenutku krenula da fotografišem svoju kafu koju spremam vikendom. Tada imam vremena da sve spremim tako da mi ugođaj bude sladak, a kao fotograf sam želela da to i zabeležim. Vremenom sam postajala preciznija, a fotografisanje kafe je meni postalo velika potreba – priča Anđela, koja privatno voli da popije tursku kafu i espreso bez mleka.
Topli crni napitak uglavnom fotografiše kod kuće, a nekoliko puta to je uradila kod babe i dede. Kaže da joj je bitno da mesto u kojem radi bude poput doma.
– Ne znam kako da opišem taj osećaj. Nekada mi je bolje da ne fotkam uopšte ako nemam osećaj udobnosti i opuštenosti. Takođe imam potrebu kad negde otputujem i kad mi je lepo, da taj momenat zabeležim fotografijom kafe. Imam više od 60 fotografija na ovu temu – otkriva Nenadu Blagojeviću, autoru sajta Priče sa dušom.
Glavnu pripremu predstavlja joj traženje mesta i lepog svetla za fotografisanje. Ako je zadovoljna, prepušta se poslu i ne treba joj mnogo vremena da seansu privede kraju.
– Čim se skuva kafa ja fotografišem. Pokušam da uhvatim dim i nekako da, što više mogu, prenesem taj momenat i slatkoću na fotografiju. Mnogo se radujem kada kupim, vidim ili dobijem neku lepu šoljicu za kafu. Odmah razmišljam gde i kako ću je fotografisati. Najviše volim kada u nečemu istrajem, kada neko mesto ili ljude upoznam i opustim se. Često baš tada nastanu prave fotografije zato što čovek prestane da bude samo posmatrač već živi to što želi da prikaže. Nisam svaki put uspela, ali me dugo drži dobar osećaj.
Fotografijom se bavi otkad je upisala srednju Školu za dizajn.
Već u prvoj godini đaci su radili u foto – laboratoriji, što im je bilo toliko zanimljivo da ih je nekoliko nastavilo da se bavi time, dok su Anđela i nejna najbolja drugarica odlučile da studiraju fotografiju.
– Kafa, priroda, porodica i prijatelji glavni su motivi na mojim fotografijama. Pravim fotoreportaže za svoj blog, o ljudima, situacijama i momentima na koje bi trebalo da se obraća više pažnje. Fotografiju volim jer kroz nju mogu da budem impulsivna kada imam potrebu, a i precizna kada mi je to bitno. Volim je jer je moćna, jer može da stvara, ali i da razbija predrasude, da dokazuje i istinu i neistinu. Volim da čuvam u fotografijama drage ljude, mesta, srećne i teške momente. Uvek fotografišem gde god da putujem, makar za sebe i za uspomene. Nadam se da ću kroz posao još više i češće putovati. Pogotovo po Balkanu – ispričala je Anđela.
Tekst: Nenad Blagojević, www.pricesadusom.com
Fotografije: Anđela Petrovski, Danilo Mijatović
