Beba je ono o čemu maštate, sve je u redu u medicinskom smislu, ali nikako da se ostvarite kao roditelj. Nekima to predstavlja veliki život problem, kada beba nikako da dođe, i uvod u razne druge probleme, a zbog činjenice da se u 10 odsto slučajeva steriliteta ne može dati egzaktno objašnjenje njegovog uzroka, odgovor se takođe traži u domenu psihologije. Veruje se da je u mnogim slučajevima neplodnosti u pitanju psihogeni sterilitet, bez obzira da li se radi o nemogućnosti začeća prirodnim putem ili o slučajevima u kojima ne dolazi do trudnoće ni u procesu vantelesne oplodnje.
Beba je nekada misaona imenica za parove koji su izloženi različitim vrstama stresa – od onog koji izazivaju savremeni život i životne okolnosti, preko preispitivanja lične seksualnosti, pritiska sopstvene želje i očekivanja okoline, do brige zbog otkucavanja biološkog sata ili vođenja računa o plodnim danima.
Dodatni stres izaziva i sam postupak vantelesne oplodnje koji podrazumeva ubrzan tok fizioloških reakcija.
“To je apsolutno izazov za kontrolni mehanizam svake žene”, kaže prof. dr Slobodan R. Radulović, direktor Specijalne bolnice “Beograd” i jedan od naših najvećih stručnjaka u oblasti reproduktivne medicine.
Njegova koleginica dr Dragana Bojović – Jović o ovoj temi kaže i:
“Za nas koji se bavimo reproduktivnom medicinom ključno pitanje je bilo zašto često ne dolazi do trudnoće, čak i u situaciji u kojoj deluje da su u postupku vantelesne oplodnje ostvareni svi preduslovi, kao što su odlični embrioni i dobar endometrijum”.
Tragajući za odgovorom, tim stručnjaka predvođen dr Bojović-Jović, obavio je opsežnu studiju koja je ukazala na veze psihološkog stanja žena sa ishodom vantelesne oplodnje.
Uticaj stresa na ishod vantelesne oplodnje
“U toku naše studije apsolutno smo potvrdili povezanost između imunoloških promena na nivou jajnika i same materice sa tim kako se žena oseća. Radi se o dubinskim negativnim osećanjima, koja se tiču depresije, anksioznosti i stresa”, objašnjava dr Bojović-Jović.
Rezultati pokazuju da nivo stresa u svim fazama ima uticaja na ishod vantelesne oplodnje, ali da se taj stepen razlikuje u odnosu na to o kojoj se fazi radi.
Utvrđeno je da u fazi stimulacije jajnika, koja je posebno izazovna za biološku spremnost organizma kod žene, povećanje anksioznosti za jednu mernu jedinicu, umanjuje za 33 odsto šansu da žena zatrudni. U fazi vađenja jajnih ćelija, stres preuzima značajnu dijagnostičku ulogu, te ukoliko nivo stresa poraste za jednu mernu jedinicu, šansa da žena zatrudni je 17 odsto manja.
VTO emocionalni model kao put ka uspehu
Ispitivanja su rađena metodom “VTO emocionalnog modela” uz korišćenje upitnika koji se zove skala distresa.
Pitanja u upitniku nisu privatnog tipa, ne tiču se odnosa sa suprugom, sa drugaricom već se tiču emocionalnih reakcija žene u određenom periodu. Upitnik se popunjava on-line, a odgovori odlaze u centralnu bazu podataka kako bi se u dva navrata – na dan vađenja jajnih ćelija i na dan embriotransfera – izvršila analiza i dobio presek emocionalnog stanja i izradili emocionalni grafikoni.
“Jako je važno da se pacijentkinje suoče sa svojim emocionalnim plaštom, jer je uz razgovor sa lekarom i psihologom, od izuzetnog značaja aktivna uloga same žene”, kaže dr Dragana Bojović-Jović.
Kada, zahvaljujući metodi “VTO emocionalnog modela” lekari uoče da već na početku postoji visok nivo inflamacije, te da tokom postupka vantelesne oplodnje nivo stresa kod pacijentkinje raste, za njih je to pokazatelj da ne treba ići dalje u tom postupku i da je bolje da se ti embrioni zamrznu, pa da se embriotransfer uradi u emotivno stabilnijoj fazi pacijentkinje.
Porast steriliteta kao jedna od karakteristika savremenog sveta, uzrokovao je i nova istraživanja o uticaju stresa na neplodnost ljudi. Ovo tim više što za 10 odsto slučajeva steriliteta medicina još uvek nema egzaktno objašnjenje zašto beba nikako da zaplače u vašem naručju. “Ispostavlja se da je stres jedan od jako važnih faktora koji utiču na sterilitet, naročito u razvijenim industrijskim zemljama, gde način života i stalni pritisak da moramo više da radimo, da zarađujemo, ostavlja posledice”, kaže prof. dr Slobodan R. Radulović, direktor Specijalne bolnice “Beograd” i jedan od naših najvećih stručnjaka u oblasti reproduktivne medicine.
Pripremila: M.P.
