Šta je zdrav brak ili partnerstvo i da li ono danas postoji? Prema rečima psihoterapeuta Vesne Cicivas, ovo je kompleksno pitanje, ali zdravo i funkcionalno partnerstvo je isto kao i u prethodnim periodima, samo je usložnjeno savremenim zahtevima života.
– Zdravo partnerstvo je odnos u kojem dvoje ljudi uspešno prevazilaze krize zajedničkog života, braka ili roditeljstva i ostaju relativno očuvani, odnosno zadovoljni kao individue – ističe Cicivas.
Kako ona objašnjava, praktično zdrav odnos znači da jedan par ima snagu da “iznese” krizu i problem, a drugi nema i razilazi se.
– Mogli bismo reći da je zdravlje i normalnost funkcionisanja jednog para u kome je sasvim zdravih relativno malo, a da je veći broj onih koji su dovoljno funkcionalni da taj odnos može dobro da funkcioniše. Kao i kada se radi o zdravlju i normalnosti pojedinca. Takođe, partnerski odnos dvoje ljudi ipak je raznovrstan, autentičan i donekle “tajna”, u kojem su se o pravilima odnosa otvoreno ili prećutno dogovorili sami partneri. Ono što spolja može delovati kao bolesno, za dvoje ljudi je prihvatljivo i zdravo, odnosno funkcionalno – kaže naša sagovornica.
Ona napominje i da se patološki, tj. bolesni odnosi između parova mogu vrlo dobro održavati, i dodaje da nije sve što opstaje zdravo.
Psihoterapeut Vesna Cicivas otkriva nekoliko faktora koji ukazuju na zdrav partnerski odnos.
Emotivno živ odnos, u kome postoji razmena emocija bez obzira na trajanje zajednice ili partnerstva.
Seksualno blizak odnos, u kojem su partneri zadovoljni telesnošću (dodirom, nežnošću, seksom).
Odnos u kome oba partnera imaju osećanje pripadnosti jednoj zajedničkoj celini. Partneri osećaju važnost ovog odnosa više nego pripadnosti nekim drugim grupama.
Partneri prepoznaju problem i krizu u odnosu i pokušavaju da ga reše komunikacijom, i to razgovorom, argumentima, svađom, bez fizičkog nasilja. Ako počne nasilje, sklanjajte se, potražite pomoć. To sigurno nije zdrav odnos.
Slični stavovi prema životu, partnerstvu, deci… Ili pak toleranciju na različite stavove i ponašanje.
Značajan stepen poverenja. Naime, očekuje se da će partneri braniti jedno drugo pred prijateljima, rodbinom… Da će ih poverenje jedno u drugo čuvati od mogućih prevara i sumnji.
Određen stepen respekta i poštovanja ličnosti partnera. Naravno, podrazumeva se da smo povremeno i ljuti, i nezadovoljni zbog partnera, ali da se to ne dešava redovno ili često, i da to ne “ljulja” osnovne pozitivne postulate odnosa.
Slične namere prema odnosu u zajednici, kao i očekivanja od partnera.
Odnos razmene, davanje i uzimanja, odnosno ulaganja u vezu, treba da je relativno srazmeran. Partneri ne bi trebali da imaju osećaj da su stalno žrtve i da se stalno “podmeću” da bi odnos bio dobar. Prevelike žrtve nisu dobre jer jedan kad-tad “puca”.
Zdrav odnos uključuje i razlike i potrebu partnera da se usklađuju. To znači da su doneli odluku da žive u vezi, braku, partnerstvu… Razlike nas ponekad, i često, uče novom saznanju i ponašanju.
POLNE ULOGE SU PRIRODNE
Kako objašnjava psihoterapeut Vesna Cicivas, polne uloge su prirodne i treba ih pratiti.
– Kao što je prirodnije da žena bude u kuhinji, a muškarac vuče namirnice sa pijace, ništa manje prirodno nije i ako se partneri dogovore drugačije. Savremeni svet traži promene jer se brže živi, mnogo radi, često menja ili gubi posao. Žena više zarađuje nego pre. Nužno je fleksibilnije živeti i u skladu sa tim posmatrati brak – ističe Cicivas.
PREDRASUDE SU ČESTO SMETNJA
O deci se staraju sve više podjednako oba roditelja ili onaj ko manje radi. Naša sagovornica kaže da su predrasude često više smetnja nego prednost u modernom svetu.
– Tradicija s kojom je bilo lakše da jedan partnerski odnos traje, ne pomaže dovoljno u tehnološko-modernom svetu. Život mladih danas zahteva visoku bliskost i komunikaciju da bi zajednica, i posebno roditeljstvo, opstali – zaključuje Vesna Cicivas.
Pripremila: Slađana Gavrić
