Bavljenje sportom je poželjno za dete. Zavisno od toga kakvim alergijama su podložna, deci se preporučuju različite fizičke aktivnosti i sportovi. Za osetljive na polen najbolji su sportovi u zatvorenim prostorima, plivanje se preporučuje svima.
Za mališane sa alergijskim smetnjama bavljenje sportom nije nedostižno, naprotiv, deci se i preporučuju fizičke aktivnosti i sport na osnovu alergija kojima su podložni, ističu pulmolozi.
Pa tako, sport u zatvorenim prostorima kao što su karate, džudo, mačevanje, odbojka, odgovaraju deci osetljivoj na polene. S druge strane, sport na otvorenom kao što su tenis, fudbal, biciklizam, odgovaraju mališanima koji su osetljivi na grinje i kućnu prašinu. Plivanje se preporučuje svima, zbog tople vlažne sredine i jačanja disajnih mišića.
Ali se zato ne preporučuju sportovi koji se odvijaju u posebnim uslovima, gde je koncentracija kiseonika manja, a medicinska pomoć nedostupna.
U takve sportove spadaju padobranstvo, paraglajding, dubinsko ronjenje i planinarenje. Osetljivima na hladnoću ne preporučuje se skijanje i klizanje.
Inače, alergije kod dece podrazumevaju veliku grupa stanja koja se manifestuju prilikom kontakta sa alergenima bilo da je u pitanju spoljašnja sredina, životni prostor, odredjena vrstu hrane ili lekovi. Alergije koje su vezane za respiratorni trakt mogu biti sezonske i nesezonske. U nesezonske alergije koje se javljaju tokom cele godine, spadaju alergije na prašinu, buđ, grinje, dlaku psa ili mačke. Sezonske alergije su vezane za polene biljaka i mogu biti na polene trava, drveća i cveća. Sezona polena u našoj zemlji traje od kraja februara do kraja novembra. Alergiju izazivaju poleni drveća u rano proleće, poleni trava u kasno proleće, poleni korova krajem leta i u jesen. Simptomi alergije su slabije izraženi u toku kišnih perioda, a više u toku toplih i vetrovitih dana, te tada treba izbegavati boravak u prirodi.
Prolećne alergije koje zahvataju respiratorni trakt su veoma rasprostranjene među decom tokom proteklih par godina. Obično se sklonost ka alergijama nasleđuje od roditelja, najčešće majke. Alergijske reakcije na polen se mogu manifestovati kao curenje i zapušenost nosa, crvenilo očiju i kijanje. Kod težih slučajeva javlja se bronhoopstrukcija ili bronhijalna astma izazvana alergenima iz prirode kod genetski predisponirane dece. Po postavljanju dijagnoze i otpočinjanju terapije lekovima koje prepisuje pedijatar detetu bude bolje već posle nekoliko dana. Uprkos poboljšanju, terapiju je potrebno nastaviti još nekoliko nedelja u dogovoru sa pedijatrom, sve dok su u prirodi prisutni izazivači alergije. Svake naredne sezone terapiju alergijske kijavice i rinitisa treba započeti preventivno pre pojave prvih simptoma. Osnovu lečenje alergija predstavlja izbegavanje kontakta sa alergenom.
Alergije na hranu su takođe česte medju decom. U najčešće alergene spadaju jagode, žumance i belance, med, orasi, bademi, lešnici, kikiriki i mleko. U vezi sa alergijama na hranu, važno je znati da sve vrste namirnica mogu da izazovu alergijsku reakciju a to se posebno odnosi na bebe prilikom uvođenja nemlečne hrane. Uvođenje novih namirnica u ishranu deteta mora biti pažljivo isplanirano. Potrebno je da se hrana koju dete proba prvi put uvodi u jutarnjim časovima kako bi se ispratila reakcija deteta. Hrana koja se uvodi daje se svakaodnevno minimum 3 dana uzastopno. Takođe je važno da se namirnice koje nisu bile prisutne u ishrani daju pojedinačno, nikako više odjednom. Alergije na odredjenu vrstu hrane mogu se manifestovati kao gastrointestinalne smetnje kao što su mučnina, povraćanje, tečna stolica, krv u stolici. Promene na koži po tipu urtikarija su takođe česta manifestacija alergija, dok u najtežim slučajevima može doći do gušenja i anafilaktičkog šoka.
Izvor: Novosti
