Deca su nekada mudrija od odraslih. Pa i odrasli to ponekad priznaju…
“Ako hoćete izveštaj sa lica mesta o tome zbog čega i kako nastaje MIŠLJENJE, obratite se maloj deci, jedinim živim i autentičnim svedocima onog dramatičnog trenutka kada još nerazvijena čula i svest prvi put sreću i upoznaju deo po deo velikog sveta i prvi put mogu sama sebe da identifikuju.
… Bez iskustva, bez pamćenja i znanja, prvi put ovde, deca pipaju očima, ušima, svim čulima, i tim neposrednim i burnim doživljajima daju svoja, autentična imena, vrednosti i karakteristike….
Ta jedna mala reč, to jedno, subjektivno i delimično tumačenje – tu je sve bogatstvo sveta i naših doživljaja…”
Ovo je deo predgovora koji je napisao Duško Radović za jedno od izdanja čuvene knjige “Olovka piše srcem” u kojoj je oslikao kako su i koliko deca mudrija od odraslih, koliko se nevinosti i naivnosti krije u njihovim odgovorima.
A kako su to deca “pisala srcem”:
VERNOST
- To je kad se neko voli pa se piše sa pismima.
GLAVA
- Glava od čoveka je jedna okruglina na čoveka, ona nije korisna.
MILOSRĐE
- Neko što se srdi, pa se posle miluje.
RAZLIKA REKE I MORA
- Što reka ima brzinu i sva se naduje kad je kiša.
MOĆAN
- Jedan što ima vremena mnogo.
NEMAŠTINA
- Nemaš makaze, nemaš olovku, imaš samo nemaštinu
ČEMU SLUŽI OLOVKA
- Da majstor podglavi uvo sa njom.
UNUK
- Unuk je od moga dede otac moj, pa sam ja njemu unuk
HRABROST
- Hrabrost je kad neko vikne “BA”, a ovaj se ne uplaši
SMANJITI
- Smanje se oči kad hoćeš da spavaš
Pripremila: S. Vidović
