Prosek ulaska u menopauzu je oko pedeset i jedna godina života pa može ići sve do šezdesetih, ali neretko se simptomi i promene provlače kroz život žena već i početkom četrdesetih. Srbija je prva u Evropi po broju žena koje rano uđu u menopauzu, čak i pre 40. godine. U poslednjih 10 godina je zabeležena velika učestalost ove pojave. Menopauza može da napravi zbrku u organizmu, a nekoliko stvari o ovom osetljivom periodu svaka žena mora da zna.

 

Tired woman with closing eyes sitting on her workout at home
GraphicStock

Po pojavi simptoma i ozbiljnih promena, mnoge žene ne mogu da normalno funkcionišu i izvršavaju sve svoje obaveze. Mnoga su istraživanja pokazala kako je petina žena tražila nekoliko slobodnih dana na poslu nakon prvih otkrivenih znakova menopauze, a jedna od 50 žena čak uzima bolovanje na duže razdoblje.

KAD DEPRESIJA ZAKUCA NA VRATA
Poznato je da se nivo melatonina sa godinama smanjuje, što može dovesti do slabijeg kvaliteta sna i depresije. Drugi su česti simptomi menopauze umor, bolni mišići ili gubitak pamćenja. U studiji klinike “Nuffield Health” sa 3.275 žena, pola ih je priznalo da su depresivne, a više od trećine bori se s anksioznošću. Dodatni je problem to što mnogo žena, ali ni njihovi ginekolozi, ne prepoznaju da se radi o simptomima menopauze.
Doktorka i specijalista za stanje menopauze Eni Evans ističe kako se ovo razdoblje prečesto etiketira kao životna činjenica i da ni lekari nisu svesni toga koliko ozbiljan učinak može imati na svakodnevni život kod žena.
Studija je takođe otkrila da je samo petina žena kod svojih ginekologa dobila hormonalnu terapiju kako bi se lakše nosile s promenama koje menopauza donosi, uprkos tome što su istraživanja potvrdila da ti lekovi pomažu očuvanju srca i kostiju.
Ulaskom u menopauzu nužno je promeniti način života, smatraju svi stručnjaci. Kako biste očuvali svoje zdravlje, važno je paziti na redovnu telesnu aktivnost i kvalitetnu zdravu ishranu. To se najviše odnosi na bolesti poput demencije, osteoporoze, bolesti srca i dijabetes, najčešće posledice ulaska u menopauzu i nebrige o zdravlju.
Internacionalno udruženje za menopauzu, zbog svih navedenih razloga, takođe podstiče žene na uzimanje hormonske terapije, iako su se godinama vodile mnogobrojne debate o tome da li je u pitanju zdrava opcija.

KARDIOVASKULARNI PROBLEMI I OSTEOPOROZA

Američka studija iz 2002. podigla je mnogo prašine nakon što su neki učinci tih lekova povezani s karcinomom, ali nakon toga su druge studije ipak samo potvrđivale da je mnogo više koristi nego štete.
Na njujorškom Univerzitetu Kolumbija udruženje je takođe sprovelo studiju u kojoj se pokazalo da su kardiovaskularni problemi ili osteoporoza posledica lošeg načina života po ulasku u menopauzu.
– Menopauza je prilika svake žene da preispita svoj životni stil, jer male promene mogu imati velik učinak. Jedite zdravije i više se krećite i svakako pripazite na poroke poput alkohola”, rekao je vođa te studije Rodžer Lobo i zajedno sa drugim stručnjacima preporučuje i vežbanje mozga čitanjem ili rešavanjem zagonetki, što je vrlo korisno u borbi protiv demencije.

VALUNZI POGAĐAJU 75 ODSTO ŽENA U MENOPAUZI

Napadi vrućine su posledica hormonskog stanja koje izaziva pojačano znojenje i crvenilo kože lica. Kod mnogih žena javljaju se dve godine pre menopauze, traju tokom i posle menopauze.

Talasi vrućine pogađaju 75 odsto žena u menopauzi. Šta ih prouzrokuje?

  • Smanjen nivo estrogena utiče na hipotalamus. On kontroliše apetit, san, hormone i temperaturu tela.
  • Ovo zbunjuje hipotalamus u mozgu koji prepoznaje ovo stanje kao pregrevanje. Još nije otkriveno kako i zašto mozak reaguje na ovakav način.
  • Mozak odgovara tako što aktivira “alarm” za hlađenje. Srce, krvni sudovi i nervni sistem dobijaju naredbu da se oslobode naleta vrućine.
  • Telo na ovu naredbu reaguje znojenjem: srce pumpa brže, krvni sudovi se šire kako bi propustili veću količinu krvi, a znojne žlezde se aktiviraju.

ŽALFIJA TERA VALUNGE

Assortment of fresh herbs thyme, rosemary, sage and oregano in old aluminum pan on white textile as background. Selective focus.Top view.
GraphicStock

Žalfija se tradicionalno koristi za ublažavanje talasa vrućine, tj. valunga. Bogata je taninima, zahvaljujući kojima smanjuje preterano lučenje telesnih sokova. Osim valunga, može da ublaži i noćno znojenje i obilne menstruacije. Potopite 1–4 g suve žalfije u ključalu vodu i pijte tri šolje dnevno. Čaj od žalfije ponekad izaziva nadraženost usta, pa ako vam se to desi, pijte više vode tokom dana. Žalfija može i da smanji apsorpciju kalcijuma i gvožđa, pa napravite pauzu od dva sata između dve doze.

 


KANTARION BRIŠE NERVOZU
Osim valunga, noćnog znojenja i nesanice česti simptomi menopauze su i depresija i uznemirenost. Valunge i znojenje ublažava cimicifuga, poznatija kao ženski koren, dok kod emotivne rastrojenosti pomaže kantarion. U dogovoru s lekarom možete da uzimate suplemente koji se kupuju u apotekama.

Pripremila: Lidija Bratun