Hipnoza i hipnoterapija- šta se krije u ovim tehnikama

O tome šta su hipnoza i hipnoterapija i koje su njihove blagodeti za naš organizam, otkriva nam Aleksandra Stanisavljević, psiholog, trener hipnoterapije i klinički hipnoterapeut iz Centra za hipnoterapiju.

 

Na šta prvo pomislite kada čujete reč „hipnoza“?

Verujem da je većina vas prvo pomislila na scenu iz nekog filma gde hipnotizer, uslovno rečeno, natera osobu da recimo opljačka banku, ispadne smešan, otkrije najmračnije tajne o sebi. Ili ste pomislili na hipnotizera koji maše satom ispred očiju čoveka koga hipnotiše…

Upravo zbog toga bih i želela da vam najpre ukratko demistifikujem pojam hipnoze zato što većina ljudi ima potpuno pogrešan utisak zbog filmova, klipova na jutjubu…

Ono što ste najčešće, kao i većina ljudi, imali priliku da vidite zove se „scenska hipnoza“ čiji je osnovni motiv da zabavi publiku, ali upravo ona je i stvorila nepotrebnu bojazan kod ljudi od hipnoze. Hipnozom ne možete naterati nikog da uradi nešto mimo svoje volje, nešto što je u suprotnosti sa njegovim načelima, ne možete nikog naterati da otkrije svoje tajne, da izgubi kontrolu ili da ispadne smešan, zato što je hipnoza proces u kome je klijent taj koji drži sve pod kontrolom, potpuno svestan svega što mu hipnoterapeut govori, samo se nalazi u opuštenom stanju i potpuno je fokusiran na to što mu hipnoterapeut govori.

Pitate se sada kako je moguće da je osoba pod hipnozom svesna?

Osoba je svesna pod hipnozom upravo zbog jednog čula koje joj to omogućava. A to je čulo sluha. Dokazano je od strane nekoliko naučnih istraživačkih timova da se čulo sluha ponaša kao neka vrsta bezbedonosne kamere. Vaše oči se zatvore tokom hipnoterapije, ali vaše uši ne. One ostaju stalno otvorene, neprekidno primajući spoljašnje informacije, pa čak i kada spavate. Naše čulo sluha je konstantno u stanju pripravnosti. Ono ostaje budno kako bi nas zaštitilo, radi 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Šta bi onda čulo sluha uradilo kada bi tokom hipnoterapije klijent čuo nešto što ne želi? Izvelo bi klijenta iz hipnoze. Naravno to je samo hipotetički rečeno zato što je sve što hipnoterapeut govori i radi za dobrobit klijenta.

Hipnoterapija je skup hipnotičkih tehnika koje se primenjuju u terapijske svrhe za rešavanje psihičkih, emotivnih, fizioloških i problema u ponašanju. To je potpuno prirodna i bezbedna terapija za promenu uverenja, otklanjanje loših navika i podsticanje željenih promena. Od svih terapija bilo koje vrste, hipnoterapija dovodi do najbržih rezultata. Ona predstavlja kombinaciju hipnoze i terapije, što je jedan od osnovnih elemenata koji je razlikuju od scenske hipnoze.

Hipnoterapija deluje sa preciznom, jasno određenom i ciljanom terapijom direktno na podsvesni um. Podsvest je mnogo moćnija od svesnog dela, jer je u stanju da obradi oko četiri milijarde impulsa koji stignu u naš mozak tokom svake sekunde, nasuprot dve hiljade koliko svesni deo obradi.

Ona se bavi isključivo našim unutrašnjim svetom i našim telom, i sve naše unutrašnje informacije koje obrađuje, ona manifestuje kroz naša osećanja i naše navike. Ona je naša trajna memorija, jer sve što smo ikada čuli, videli, omirisali ili okusili je smešteno u našoj podsvesti. I kroz te podatke dobijene u prošlosti, kroz ta iskustva naša podsvest oblikuje naš život. Ovo je deo uma koji sadrži sve neohodne resurse da bi napravili korisne i efikasne promene u razmišljanju, uverenjima i ponašanjima koji više nisu korisni ili relevantni.

Podsvest je predmet rada svakog hipnoterapeuta, jer cilj seanse je zameniti stare i loše navike i uverenja novim i zdravijim, a hipnoterapeut to radi upravo komunicirajući sa podsvesnim umom klijenta.

Da li znate da ste vi već bili u hipnozi, i da svakodnevno doživljavate stanje hipnoze?

Ljudi svakodnevno doživljavaju hipnozu, čak i više puta u toku dana, to je potpuno prirodno stanje uma u koje ulazimo svakodnevno. Da li vam se desilo nekada da potpuno „odlutate“ mislima, toliko da kao da ne primećujete i ne čujete ništa oko sebe? A da li vas je nekada neka dobra knjiga prosto „uvukla“ u sebe, ili ste se recimo toliko udubili u gledanje nekog zanimljivog filma, da vam je kada se film završio delovalalo kao da je to vreme prosto proletelo? Verujem da je svako od nas imao ovakva ili slična iskustva. To su sve primeri da ste doživeli hipnozu, samo što tada niste znali da je to hipnotičko stanje.

U hipnozi smo u jednom od stanja svesti koje se zove – „alfa“ stanje svesti. Naš um operiše na četiri nivoa svesnosti: beta, alfa, teta i delta.

Nama za hipnoterapiju je alfa stanje svesti dovoljno, ne moramo da idemo dublje, ali se često dešava da klijentima bude toliko lepo, prijatno i opušteno da se prepuštaju i ulaze i u dublja stanja svesti. Alfa stanje svesti je tik ispod beta stanja svesti, potpuno budnog i svesnog stanja u kome se nalazimo veći deo dana. U „alfa“ stanju je naš mozak za nijansu usporeniji, fokusiraniji ka nekom cilju, nekoj određenoj radnji, konkretno tokom hipnoterapije ka glasu hipnoterapeuta i onome što hipnoterapeut priča. To je stanje „povećanog fokusa i pažnje“.

Pokazalo se da je ljudski um u tom stanju svesti 200 puta prijemčiviji za sugestije, nego u beta stanju svesti (stanju potpune budnosti) što je nama velika prednost u terapiji zato što je to jedan od razloga zašto hipnoterapija daje brže, efikasnije i dugoročne rezultate.

U hipnoterapiji se preskače kritički faktor svesti, odnosno analiza, jedna od funkcija svesnog, analitičkog uma. Tako da klijent zna gde se nalazi, čuje šta mu hipnoterapeut govori, čuje zvukove sa strane, oseća miris, ali prosto nema potrebu da analizira, i tada neometano može da se utiče na podsvest sugestijama. Svesni um postaje smireniji i manje aktivan, omogućavajući na taj način da podsvest ima prednost.

Cilj hipnoterapije je da klijenta uvede u „alfa“ stanje svesti odnosno u stanje „povećane sugestibilnosti“ zato što je u tom stanju klijent prijemčiviji za sugestije i samim tim više raspoložen da primi sugestije koje utiču na pozitivne promene. Ovo se postiže tako što hipnoterapeut pomaže klijentu da uđe u hipnotičko stanje, često putem progresivne relaksacije i vizuelizacije. Terapeut indukuje ta stanja pomoću svog glasa, sa različitim sugestijama, i time nežno uvodi klijenta u relaksaciju.

Kada hipnoterapeut proceni na osnovu pokazatelja na kljentovom telu da je klijent ušao u hipnotičko stanje, tada direktno deluje na podsvest klijenta nudeći mu nove modele ponašanja, nove obrasce razmišljanja, odnosno nudi mu ključeve za rešenje problema zbog kog je klijent i došao na hipnoterapiju, i ukoliko je klijent spreman na promenu, on ih prihvata.

Podsvesni um, koji teži da prihvati sugestije mnogo lakše nego svesni um, uključiće pozitivne promene u klijentov sistem verovanja, omogućavajući mu da napravi željene promene u ponašanju, razmišljanju i osećanjima. Napominjem opet da su tokom same seanse klijenti potpuno svesni svega i imaju kontrolu, samo su jako opušteni i fokusirani i da njihova podsvest neće prihvatiti bilo kakve sugestije koje su u suprotnosti sa klijentovim moralnim načelima ili bilo čime što inače ne bi prihvatili u njihovom potpuno budnom stanju.

Lepota hipnoze je u tome što naše telo ne zna razliku između zamišljanja nečega i doživljavanja tog istog. Što se našeg tela tiče fiziološka reakcija je potpuno ista, bez obzira da li um nešto zamišlja ili mu se zaista to i dešava. Zbog toga je klijent tokom hipnoterapije u ogromnoj prednosti zato što svesno zna da se situacija o kojoj razgovaramo događa samo u imaginaciji, dok njegovo telo fizički reaguje kao da se to zaista događa.

Dok klijent sedi udobno smešten u fotelji kod hipnoterapeuta, što se njegovog tela tiče on se već rešava loših navika, bez problema rešava svoje strahove, postiže idealan izgled, postaje motivisan, samopouzdan, odnosno rešava se problema zbog kojih je i došao na hipnoterapiju; da bi kada dođe momenat da klijent i realno dođe u tu situaciju, njegovo telo osećalo kao da je već prošlo kroz to iskustvo, što mu daje još više samopouzdanja i sposobnost da nastavi dalje ka svom cilju.

Klijenti obično izlaze iz hipnoze osećajući se veoma mirno i opušteno, kao da su se probudili iz dubokog, osvežavajućeg sna zato što je hipnoterapija jedno prijatno, osvežavajuće i okrepljujuće iskustvo. Tretman je izuzetno prijatan i klijenti se rado vraćaju ovom vidu pomoći zato što je neinvanzivan, bezbolan i daje relativno brze i dugoročne rezultate.

Medicinski, benefiti hipnoterapije uključuju pomaganje ljudima da se pripreme za operaciju, da se oporave posle operacije sa manje bola, da ubrzaju izlečenje. Hipnoterapija se u svetu koristi za indukovanje stanja kao tokom anestezije kod osoba koje su alergične na anesteziju.

Hipnoterapija se takođe radi i sa decom i pomaže im na mnogim poljima: u kontrolisanju besa, kod ADHD-a, kod mucanja, grickanja noktiju, enureze i enkopreze, različitih vrsta strahova, kod razvoda roditelja i adaptacije na novonastalu situaciju, kod koncentracije, učenja, motivacije, da prevaziđu stidljivost…

Ono što je svuda u svetu vrlo popularno je hipnoporođaj – priprema za porođaj uz hipnoterapiju. Takođe jedna od novina u našem Centru za hipnoterapiju je i „virtuelno smanjivanje želuca“, inače jako popularno u svetu.

Širok je spektar polja na kojima hipnoterapija postiže uspeh, a ovo su samo neka od njih. Velike su šanse da će hipnoterapija raditi i za vas. Uverite se i sami.

Pripremila: L. Bratun