Imunitet je odbrambena snaga našeg organizma. Njegov značaj se ogleda u borbi, odbrani i zaštiti od mikroba, infekcija i obolevanja. Imunološki sistem čini skup bioloških struktura i procesa unutar jednog organizma.
Povodom činjenice da se danas mnogi roditelji pitaju kako mogu na najbolji način da utiču na razvoj dobrog imunitet deteta razgovarali smo sa Irenom Marković, strukovnom medicinskom sestrom iz oblasti medicinskih nauka, koja poseduje ogromno iskustvo na polju dečjeg razvoja, socijalizacije, ishrane, nege i lečenja, ne samo kroz teoriju nego i praksu. Irena na društvenim mrežama vodi grupu pod nazivom Zdrava beba, kroz koju bezrezervno i sa velikom posvećenošću pomaže trudnicama i majkama u svim njihovim nedoumicama.
Kada počinjemo da utičemo na imunitet deteta?
Ako bih morala da postavim vremensku odrednicu značajnu za imunitet deteta, to bi sigurno bio period trudnoće buduće majke. Tokom trudnoće, plod dobija važne materije i antitela od majke i zato je važno da majka bude zdrava i da se raznovrsno hrani kako njeno telo ne bi trpelo, a plod bio ugrožen. Antitela dobijena od majke tokom trudnoće štite bebu od infekcija u prvim mesecima od rođenja. Zajedno sa antitelima, leukocitima i ostalim faktorima zaštite organizma koje dete dobija dojenjem, antitela dobijena u trudnoći čine potpunu i (aktivnu i pasivnu) zaštitu deteta.
Danas imamo saznanja da štetni činioci okoline i loše, nepoželjne navike koje ima majka u trudnoći negativno utiču na zdravstveni status deteta. Tu pre svega spada pušenje, izlaganje štetnim, otrovnim i toksičnim materijama, neredovna i jednolična ishrana… Postoje preporuke da žena treba da ostavi duvan makar 6 meseci pre nego što planira trudnoću kako bi se njeno telo oslobodilo svih štetnih sastojaka cigarete, a to nije samo duvan.
Šta je prva i osnovna stvar za budući zdrav život naše dece?
Prva i osnovna stvar za zdrav početak života beba i dece i temelj budućeg zdravstvenog statusa na najbolji mogući način detetu obezbeđujemo dojenjem. Prvi podoj i kontakt kožom na kožu majke treba započeti u prvom satu nakon porođaja. Tu nije u pitanju samo mleko kao hrana, već mnogo više od mleka koje beba dobija podojima kao što je to kolonizacija (naseljavanje) bebinog organizma mikrobima koji su normalni stanovnici majčine kože. Za bebu je jako važno da prvi kontakt ima sa majkom i majčinom kožnom mikroflorom, a ne sa medicinskim instrumentima i osobljem. Prvo mleko koje se stvara u dojkama još tokom trudnoće zove se kolostrum i ima ga u jako maloj količini nakon porođaja. Međutim ta mala količina od svega 5-10 mililitara po podoju je bebi dovoljna. Sastav kolostruma i sastav majčinog mleka kasnije se jako razlikuje kada su u pitanju činioci važni za imunitet bebe. Slobodno mogu reći da mlečne formule ne sadrže niti je moguće u njih staviti sve ove važne imunomodulatore i zaštitne faktore koji su jako važni za bebin imunitet te je bebama na veštačkoj ishrani uskraćeno mnogo toga korisnog i dobrog za izgradnju imuniteta i opšte otpornosti organizma. Sama činjenica da mleko istog sastava uzima beba na rođenju i beba sa 6 meseci je dovoljna.
Kolostrum je bogat imunoglobulinima, posebno serumskim IgA, koji je jako važan kao prva barijera i deluje oblaganjem, prekrivanjem intestinuma praveći „štit“ za odbranu od infekcija. Organizam bebe u prvih 4-6 nedelja ne stvara sopstveni IgA, a ne sadrže ga ni formule, te je s toga neophodno da ga dobije iz majčinog mleka. IgA stvoren u majčlinom mleku štiti bebu i od svih onih infekcija i mikroba koje je majka uspešno “preležala“ ili sa kojima je trenutno u kontaktu. Na taj način beba je zaštićena od infekcija koje trenutno majka ima. Tek u drugom i trećem mesecu života organizam odojčeta počinje sa proizvodnjom vlastitih antitela, a broj antitela dobijenih od majke tokom trudnoće se smanjuje. Sve dokle god je dojeno, dete dobija činioce važne za jačanje imuniteta i opšteg zdravlja deteta. Nakon godinu dana u majčinom mleku se povećavaju izvesni faktori zaštite kako bi sačuvali dete od štetnog uticaja mikroba sa kojima je sada svakodnevno u kontaktu jer se kreće, puzi, hoda, pada…
Majčino mleko je bogato belim krvnim ćelijama (leukocitima) koje su vrsta „prve vakcine“ i imaju vrlo važnu ulogu u zaštiti bebe od bolesti i nepoželjnih infekcija. Proteini surutke, lizozim i laktoferin takođe uništavaju bakterije, viruse i gljivice, a drugi mehanizam odbrane je vezivanje laktoferina za gvožđe čime se onemogućava da mikrobi zavisni od gvožđa dospeju i vežu se za gvožđe, rastu i množe se. Kolostrum dalje sadrži veliki procenat proteina, minerala i vitamina (A,E,K) koji se rastvaraju u mastima, ali i svih drugih vitamina osim vitamina K koji je potrebno dodatno unositi od sredine prvog meseca života bebe zato što ga u prvih 15 dana ima dovoljno u kolostrumu i prelaznom mleku majke. Beba crpi energiju iz masti i zato su masti jako važne za zdrav i pravilan razvoj bebe. Proteini iz majčinog mleka su fantastični i puno se razlikuju od proteina životinjskih mleka i proteina sadržanih u mlečnim formulama i po kvalitetu i po kvanititetu i po ravnoteži aminokiselina. Majčino mleko je bogato je i prostaglandinima koji utiču na varenje i sazrevanje creva i tako doprinose poboljšanju imuniteta. Kravlje mleko i mlečne formule sadrže laktoalbumin koji ne postoji u majčinom mleku i kod dece uzrokuje brojne probleme i alergije, koje negativno utiču na imunitet deteta. Humano mleko sadrži i bifidus faktor koji podstiče rast bifido laktobacilaa oni takođe imaju ulogu u zaštiti od infekcija. Za bebu je jako važno da bude isključivo dojena u prvih 6 meseci bez dodavanja vode i druge hrane i tečnosti.
Ako je dojenje broj jedan dobrog imuniteta, šta je po važnosti na drugom mestu i dalje?
Sledeća i ne manje važna činjenica ukoja doprinosi poboljšanju imuniteta i opšteg stanja organizma deteta je svakodnevni aktivni boravak na svežem vazduhu napolju u trajanju od najmanje sat vremena. Izuzetak su magloviti, vetroviti dani i za naše podneblje dani kada je temperatura niža od minus 10 stepeni. U zavisnosti od godišnjeg doba, odabraćemo najprijatniji deo dana, pa će to zimi biti oko podneva, a leti rano ujutru i kasno popodne uz adekvatnu odeću i zaštitu od hladnoće ili sunca (šeširić, skafander, kapa, rukavice…).
Dalje su to kućni i spoljni higijenski uslovi u kojima i pod kojima dete živi. Sterilna, preterano čista i dezinfikovana sredina nepovoljno utiče na imunitet dece. Ukoliko sprečavamo dete da dolazi u kontakt sa normalnom mikrobiološkom sredinom u kojoj živoimo i ukoliko ubijemo sve bakterije iz okruženja dezinficijensima, detetov organizam neće imati priliku da reaguje i bude aktivan već će biti uspavan. Takav organizam burno reaguje na sve ono na šta ne bi trebalo da reaguje pa su danas u porastu autoimuna oboljenja i alergije, gde organizam zapravo napada sam sebe umesto da napada stvarnu opasnost iz spoljne sredine. Dakle, od kad počne da se okreće i puzi, dete treba da boravi na podu. Pod treba da bude čist, ali ne i sterilan. Dovoljno je jednom do dva puta godišnje oprati tepihe, usisavati (minimum tri puta sedmično) i ne ulaziti u kuću u obući koju nosimo spolja. Igačke povremeno oprati toplom ili vrelom vodom i to je sve. U takvim uslovima, ne treba prati varalicu ako padne na pod niti sprečavati dete da stavlja u usta ruke i igračke sa poda. Napolju treba dozvoliti detetu da se igra sa lišćem, drvećem, kamenjem, zemljom, na travi, da skače po baricama. Zapravo treba samo pratiti razvoj deteta. Onda kada je spremno da se okrećei puzi, spremno je da se susretne sa podom- spustiti ga na pod. Kada se uspravi i krene da hoda, pa padne, nije smak sveta što je isprljao ruke. Nema potrebe za vlažnim maramicama i pranjem ruku odmah.
Adekvatno odevanje i optimalna temperatura životnog prostora su takođe važni činioci u izgradnji imuniteta. Svedok sam da se i dalje preporučuje da beba u sobi, na 30 stepeni treba da nosi kapu na glavi. Ovaj savet je neopravdan. Kada dobijem ovakvo pitanje, pitam roditelje –„A šta ćemo staviti bebi na glavu na minus deset napolju ako joj na plus 30 stavimo kapu?“. Odevajte bebu kao i sebe. Čak, deca se mnogo više kreću, aktivnija su, pa će im možda biti pretoplo iako nama nije. Optimalna temperatura prostora u kome boravi beba treba da bude oko 20 stepeni (18-21stepen) i nešto viša kada kupamo bebu( 22-26).
Redovan i dobar san u provetrenom, čistom i mračnom prostoru u kontinuiranom trajanju od 10-14 sati u celom predškolskom uzrastu je takođe dobar saveznik zdravlja i imuniteta. Tokom sna se luče hormoni koji povoljno deluju na imunitet i zdrav organizam. Ne manje važno je i vreme kada dete odlazi u krevet. To treba biti period od 19-21h kako bi dete ustalo oko 7 do 8h ujutru. Noć ima nezamenljivo povoljno dejstvo na zdravlje i imunitet, a spavanje do podneva ili gotovo do podneva nema povoljno desjtvo na zdravlje i imunitet.
Osmeh! Budite vedrog raspoloženja i trudite se da obezbedite deci pozitivnu stimulativnu sredinu za odrastanje. Stres, napetost i nezadovoljstvo urušava naš i dečji imunitet. Deca koja zadržavaju svoja osećanja, koja nemaju otvoren odnos sa roditeljima, koja su u stalnoj brizi i strahu imaju lošiji imunitet, lošiji uspeh u školi, neadekvatan čitav razvoj. Mazite decu. Prilikom stvaranja pozitivnih osećanja i kontakata luče se hormoni koji fantastično deluju na imunitet.
Ne posežite odmah za antibioticima i izaberite pedijatra koji ima takav stav. Mnoga stanja koja prate dečje odrastanje mogu proći bez upotrebe antibiotika kada za njima nema jasne, dokazane potrebe.
Kada dete počne da jede svu hranu kao i ukućani, koje su sve to namirnice koje su važne za dobar imunitet?
Za dobro opšte zdravlje i imunitet važna je uravnotežena i raznovrsna ishrana. Šta to znači? To znači da svi mi, a naročito deca, svakodnevno treba da unesu od svake grupe namirnica po malo. Osnov dečije ishrane su žitarice, zatim voće i povrće, mleko i mlečni proizvodi, meso/riba, jaja, ulja i masti. Namirnice treba da budu zdrave, netretirane, sveže, po mogućstvu domaće ili organske. Instant kaše, teglice i ostale industrijske prerađevine, grickalice i slatkiše ne treba koristiti uopšte, a posebno u dečijoj ishrani. Umesto toga, skuvajte detetu žitarirce (popara, griz, palenta, kačamak, žitna kaša) i u njih dodajte cimet, kakao, med, orašasto voće, sveže voće, mlečne proizvode, povrće…Domaća pileća supa, od celog pileta ili makar bataka i nogica sa povrćem, knedlama, rezancima je odlična hrana koja treba makar dva puta nedeljno biti zastupljena na jelovniku. Uz supu ili čorbu dete treba da ima najmanje tri boje povrća na tanjiru i meso/ribu. Sokove ne bi trebalo konzumirati, a ako ih ipak dajete detetu to bi morali biti sveže ceđeni sokovi od voća i povrća, ali bez preterivanja. Dete treba da pije vodu, a da jede sveže voće i povrće.
Značajnu ulogu ima beli luk kao fantastična i fascinantna namirnica kojoj ni savremena nauka ne može da doskoči niti otkrije sve benefite koje nam on obezbeđuje. Stimuliše imuni sistem, najbolji je prirodni antibiotik na svetu, ima i antitumorska i antiinfektivna svojstva. Najbolje je konzumirati ga u svežem obliku, ali i termički obrađen može da zadrži neka korisna svojstva.
Crni luk ima uticaj na razgradnju sekreta u disajnim organima te je u domaćoj pilećoj supici odličan obrok za jačanje imuniteta. Povoljan uticaj na disajne organe ima i naseckan, svež kada se udiše.
Deci možemo davati i riblje ulje, propolis, đumbir, med, u zimskim mesecima i dodavati vitamin D3.
U čemu današnji roditelji najviše greše kada je reč o izgradnji imuniteta?
Problem je što o imunitetu razmišljamo tek kada se dete razboli. Onda mi se javljaju mame sa pitanjima šta da kupe, koji sirup, koji čaj, šta da daju detetu da bi što pre ozdravilo…A to ne ide tako.
Grešimo svi. Odgovornost je, čini mi se, i pojedinačna i sistemska. Čak i u ustanovama dečije zaštite, u vrtićima, deca provode čitav dan u malom prostoru, a mesecima ih ne izvedu napolje na svež vazduh. Koncentracija virusa u zatvorenom prostoru je hiljadama puta veća nego napolju, kao i vreme preživljavanja virusa. Dok napolju virus preživi u proseku dva sata, u zatvorenom prostoru preživi i više od 20 sati. Nakon boravka u vrtiću, današnji roditelj, u nedostatku vremena i usled ubrzanog tempa života, preuzme dete iz vrtića i povede ga u tržni centar iz ličnih i porodičnih potreba. Veliki je problem i to što deca nemaju aktivan boravak napolju, na svežem vazduhu. Njima je neophodna fizička aktivnost na otvorenom kako bi se pravilno razvijali.
Kada dete ispolji simptome infekcije, roditelj je u stanju da daje sirupe, meleme, pribegava suplementima i pripravcima po diskutabilnim receptima… od pedijatara zahtevaju antibiotike. Generalno, danas decu vodimo lekaru potpuno bespotrebno. Uglavnom su to stanja curenje nosa, povremeni kašalj, dve tri retke stolice dnevno, par tačkica po telu, odbijanje hrane par dana za vreme bolesti… Ništa od ovoga ne zahteva posetu lekaru. I ne samo da vodimo dete lekaru, nego očekujemo da iz ordinacije izađemo sa gomilom papira i recepata za razne sirupe i suplemente. Sve je to naravno, pogrešno. Zanemarujemo svoje instinkte i signale koje nam šalje dete, ne pratimo dečije potrebe i stanje deteta nego se opterećujemo simptomom ili znakom bolesti.
Prečesta upotreba antibiotika koja je još uvek jako zastupljena kod nas, ima jako nepovoljan uticaj na imunitet. Najpre zato što antibiotik, pored „problematičnih“ pobije i zdrave i korisne bakterije koje su korisne za naš imunitet. A drugo zato što većina stanja spontano prolazi bez upotrebe antibiotika, a organizam čini jačim nakon ozdravljenja. U svetu ne možete doći do lekara prva 3-5 dana od pojave visoke temperature. Jednostavno, očekuje se od vas kao roditelja da se brinete o svom detetu i negujete ga, a ako visoka temperatura traje duže od tri ili pet dana, onda se rade dalje analize…Tek na kraju,ko zna kog dana vi se sretnete sa pedijatrom. Kod nas je sve to obrnuto. Dakle, pratite dete, u prvih 24h se javite lekaru samo ako vidite da je dete ugroženo.
Naša deca će zasigurno plaćati ceh civilizacije zbog upotreba mobilnih telefona, tableta i previše vremena provedenog pred televizorom. Ne samo zato što ekrani nemaju dobar uticaj na nerazvijeni dečiji mozak, već i zato što je vreme provedeno pred ekranima, pasivno provedeno vreme bez ikakve korisne aktivnosti. Umesto toga, vreme treba provoditi u prirodi. Našoj deci je priroda strana, a i kada ih povedemo napolje, vozimo ih u kolicima, tako da su nemi posmatrači zbivanja oko sebe. I to je pogrešno. Ne samo zato što dete nije aktivno nego zato što nema kretanja, a sa nedostatkom kretanja dolaze nam razvojni problemi, kriva kičma, ravna stolopala, slaba koncentracija i pažnja…
Znamo da instant rešenja ne postoje, ali recite nam, koji vitamini su saveznici?
U borbi protiv infekcija saveznici su vitamin C (svež kupus, citrusi, bobičasto voće, sveže paprike), cink (meso, boranija, spanać, grašak, badem, brazilski orah), zdrave masnoće (škarpina, zubatac, orada, brancin), vitamini A,B,E, gvožđe, selen. Beta glukan iz pekarskog kvasca, a sadrži ga i ječam, ovas, neke pečurke i alge je pokretač imunog sistema tako što podstiče i pojačava reakcije našeg organizma na imuni odgovor.
Saveznici su i eterična ulja za inhalaciju i to ulje od origana, eukaliptusa i bosiljka i jako povoljno deluju na disajne organe. Bifidobakterije su takođe korisne, a njih ima u probioticima i u fermentisanim mlečnim proizvodima.
Postoje razni sirupi koji navodno pomažu u jačanju imuniteta kod dece, kakvo je vaše mišljenje o njima?
Sintetski vitamini i preparati nisu zamena za ono što pojedemo. Dakle, svi ovi dodaci ishrani, nisu zamena za redovnu i pravilnu zdravu ishranu. Suplementi nisu isto što i lekovi i ne prolaze kontrole koje prolaze lekovi. Nisu uključeni u procese testiranja bezbednosti na životinjama, deci, trudnicama i drugim osetljivim populacionim grupama te samim tim do podataka o bezbednosti upotrebe se dolazi iz ličnih iskustava upotrebe preparata. Često kažem da bi sva deca bila zdrava i dobrog imuniteta ako bi svi ti preparati imali dejstvo kakvo im se pripisuje. Nešto što zanemarujemo jeste placebo odnosno ubeđenje roditelja da je nakon upotrebe nekog preparata dete zdravije. Zapravo dete dođe u određene godine kada imunitet bude dobro razvijen i učestalost infekcija se znatno smanji, a te godine se poklope sa uzrastom u kome je dozvoljeno koristiti te preparate i suplemente.
Kakva hrana utiče loše na zdravlje naše dece?
Hrana koja sadrži aditive, šećere, nezdrave masti, velike količine soli, industrijska, brza i pržena hrana loše utiče na naš i dečiji organizam zato što ne sadrži kvalitetne sastojke koji će organizmu koristiti, ne pomaže u stvaranju belih krvnih ćelija koje su važne za dobar imunitet i odbranu organizma od infekcija i ne stimuliše telo na imuni odgovor. U dečijoj ishrani ne bi trebalo da se nalaze grickalice, slatkiši, bilo koja brza hrana i instant gotovi proizvodi. Verujte da dete može zdravo odrastati i bez instant kaša i plazme. One daju samo prazne kalorije i zasite dete, a ničega korisnog za imunitet i zdravlje deteta.
Međutim, teško je iskoreniti rđave navike kod ljudi na našim prostorima. Nekada su bake kupovale i davale deci jabuke i voće, a danas su bake prve kada je reč o kupovini nezdrave hrane i grickalica. Kao roditelj izražavam duboko žaljenje zbog toga što bake danas ne učestvuju u stvaranju zdravih navika u ishrani dece. Retke su bake kojima je značaj pripreme zdravih obroka unucima od važnosti. Nestale su domaće supe od mesa, masnoća iz kostiju, sve je ređe na stolu domaćih torti i kolača, pita i testa za užinu. Umesto toga, kupuju deci grickalice. Nije to u redu. Organizam sve pamti i treba imati na umu da njegovo dobro funkcionisanje nije zagarantovano. Vraća nam se ono u šta ulažemo.
Izvor: B92
