Sećam se da sam na pitanje “Šta ćeš biti kad porasteš?” ja odgovarala: “Operska pevačica”, priča Jelena Pavlović. Danas radim u Narodnom pozorištu, i ni nakon petnaest godina, ljubav i entuzijazam prema operskoj muzici me nije napustila. Uživam u čaroliji muzike i mogućnosti da u jednoj predstavi igram plemkinju u raskošnoj krinolini, a već u sledećoj budem robinja u ritama.
A ONDA SAM OTKRILA HEKLICU
Moja najveća ljubav je moja porodica, suprug Dejan i moji vragolani ćerka Iva i sin Uroš. Iva je drugi razred osnovne škole, pa su krenule brige oko domaćih zadataka, a sa druge strane Uroš ima šest godina i takođe traži pažnju. Ovu “borbu titana” zajedno vodimo Dejan i ja, naravno uz prateći arsenal obaveza.
Neizmerno uživam u druženju sa mojim kolegama, u razgovoru i smehu uz kaficu pre predstave. Volim da pročitam dobru knjigu i volim da provodim vreme sa svojom porodicom u prirodi na placu u podnožju Kosmaja.
Međutim, pre tri godine, kao grom iz vedra neba i ničim izazvano pojavila se nova velika ljubav – HEKLANJE. Krenulo je sasvim skromno, iz želje da isheklam deci šalove i kapice ili meni neku tunikicu, a onda se sve promenilo. Nikada nije bilo nešto obično ili nešto prosto. Ređale su se kape “Rimski šlem”, “T-Rex”, “Triceratops”, “Moj mali poni”, “Kupusići”, “Transformersi”, “Munja Mekvin”… Posle su došli i drugi asesoari: šalovi, minđuše, narukvice i nanogice. Nizale su se porudžbine za tunike, bluze, suknje, šorceve, prsluke, futrole za mobilne telefone i tablete, pa čak i za donji veš i čarape.
Pošto pred praznike uvek imam pune ruke posla, na scenu stupa moja strateška podrška, moj muž koji preuzima potpunu brigu o deci, kući, kuvanju, pa mi čak pomaže i oko nabavke materijala potrebnih za heklanje.
Najveća nagrada je zadovoljni osmeh ljudi koji kupuju moje radove. U heklanju sam našla način da iskažem svoju kreativnost i umeće, ali sam takođe našla i „ventil“ za opuštanje i rasterećenje od svakodnevnih briga. Inspiraciju nalazim u bojama i materijalima, kao i u godišnjim dobima i knjigama. Prošlog proleća sam zajedno sa svojim koleginicama iz Narodnog pozorišta imala prodajnu izložbu koja je bila vrlo uspešna.
SETIH SE ČUVARA MUŠKOG PONOSA
Ono sto je privuklo najviše pažnje kod kupaca, a naročito kod novinara su takozvani “Čuvari muškog ponosa”. To je zapravo deo folklora sa ovih prostora. Nekada su muškarci nosili ovaj odevni predmet, a kasnije, pojavom donjeg veša, on je gurnut u zaborav.
Taj davno zaboravljeni predmet ja sam vratila tako što sam iskombinovala tradicionalno i moderno. Sada „čuvare“ možete kupiti u obliku slončeta, irvasa, bumbara, crne i bele ovčice i mnogih drugih. Kupci su oduševljeni jer su za pristojnu cenu našli šaljiv, ali originalan poklon, koji je stigao do mnogih evropskih gradova, ali i do Amerike i Kanade. A ja sam srećna jer niko ove „čuvare“ ne smatra uvredljivim i vulgarnim.
OTVORILA SAM INTERNET PRODAVNICU
Jelena Pavlović peva u horu opere Narodnog pozorišta u Beogradu.
Pre nekoliko dana odlučila je da otvori internet prodavnicu na stranici za prodaju Etsy ( https://www.etsy.com/shop/CokaCrochet ) i nije se pokajala. Porudžbine pristižu svakodnevno i sa svih stana sveta.
– Sada imam samo jedan problem, a to je: Kako da produžim dan da traje duže od 24 časa – kaže Jelena.
Pripremila: Lidija Bratun
