Gradska deca imaju jednu “dijagnozu” a to je nedostatak prirode – započeo je svoje gostovanje u jutarnjem programu RTS Jovan Memedović, autor i voditelj emisije “Sasvim prirodno”.
“A dokazano je da nedostatak prirode prouzrokuje: nedostatak pažnje za učenje, deca nemaju samostalnosti, oskudni su u komunikaciji. Sve to prouzrokuje fizičke nedostatke, loše držaje tela, ravne tabane, nedostatak imuniteta i sklonost alergijama. Deca koja ne idu u prirodu ostaju neaktivna i samim tim nema stimulacije, nema prirodnog iskustva i nema praktičnog učenja. Roditelji osećaju tu problem, i onda brže-bolje šalju decu na neke sportove, ali to nije to – deci treba priroda. Mi smo biološka bića i tek kada smo u prirodi, onda smo ono što jesmo”, kaže poznati novinar i voditelj emisije koja nam na male ekrane vraća i podseća na sve lepote prirode.
Ekipa emisije “Sasvim prirodno” napravila je eksperiment i probala da okupi što više gradske dece i da ih bez roditelja izvede, najpre u jednu seosku sredinu, a zatim i u potpunu divljinu.
“Planirali smo da to traje tri dana i odmah smo imali nekoliko problema, zbog toga što roditelje ne žele da puste svoje dete tek tako u divljinu – plaše se, imaju strahove. Jednostavno, opšti stav roditelja je prezaštićivanje. “Ne, on će se prehladiti”, “Ne, on može da se ogrebe”, ili da se ne znam šta desi”, priča autor gledane emisije.
U novoj epizodi svoje emisije koju je ovom prilikom najavio, Memedoviću u povezivanju dece sa prirodom pomažu poznati dečiji pisac Uroš Petrović i dr Ranko Rajović, predsednik Mense za Srbiju.
“Ovaj program nisam izveo sam, postoje ljudi koji se na isti način ovim bave – dr Ranko Rajović i dečji pisac Uroš Petrović zajedno rade na tome, drže neke radionice po predškolskim ustanovama i na drugim mestima, ubeđujući roditelje i vaspitače da deci treba priroda”.
Dr Rajović objašnjava koliko nedostatak prirode štetno utiče na decu.
“Imamo u Srbiji svako drugo dete od pet godina sa poremećajem fine motorike, ravne tabane kod 70 odsto dece, usporeniju akomodaciju oka. Kada se sve to sabere, imamo problem u školi. Jer kada to dete krene u školu, ne može da čita duže od deset minuta jer ima poremećaj koncentracije, ne može da piše kako treba i ti problemi kasnije se mnogo, mnogo teže rešavaju. Zato je važno da dete upravo u tim prvim godinama života, od sedme, osme do dvanaeste, bude što češće u kontaktu sa prirodom”.
“Fizički razvoj i mentalni razvoj su usko povezani, jedno bez drugog jako teško idu. Poznato je i da se bolje razmišlja dok se šeta”, objašnjava Uroš Petrović, koji je u pauzama fizičkih napora deci postavljao zagonetke i mozgalice.
“Sve se tako lako rešava kad izvedete decu u prirodu. Oni su vam tu, možete da ih posmatrate, da ih usmeravate, da reagujete”, objašanjava Memedović, zabrinut zbog toga što roditeljski strahovi otuđuju decu od prirode.
“Pazeći na svoju decu, roditelji odlaze u krajnost – promaja, insekti, boje se čak i da će ih napasti vukovi ili medvedi. Zbog tog otuđenja, nije uopšte bilo lako pronaći decu čiji roditelji bi pristali na ovu avanturu”, kaže Ranko Rajović:
To su gradska deca, ali ovo su znatiželjna deca i hoće da idu i žele da isprobaju, ali smo imali problem kad smo pravili grupu što neka deca neće da čuju da dođu, da spavaju u šatorima “Tu su bube!”, “Možda će da padne kiša!”, “Šta će da jedu?!”. Retko je videti danas decu da hodaju bosa, o ovde u divljini su po ceo dan bosonogi.
Svoje gostovanje Jovan Memedović završio je porukom upućenom svim roditeljima:
“Roditelji, pa to su vaša deca! Nemojte ih zatvarati, ništa im se neće desiti u prirodi. Njima treba potpuna sloboda – ne jedan letnji raspust i nekoliko dana, već pokušajte da to bude cele godine. Nedostatak prirode nije bolest, ali jednog dana to postaje velika nesposobnost i nemogućnost da bilo šta privređuju. Sutra, daleko bilo, država će nam biti prepuna ovakvih ljudi, a na to treba da pazimo”, upozorio je on.
