U Americi je zakonom određena nutritivna vrednost „Superfoods” namirnica. U Srbiji se vrlo malo zna o raznim kvalifikacijama Super hrane, a u EU postoje blaža ograničenja. Više se radi o trendu nego o razumevanju suštine. Lester Milidragović iz Kompanije “Peruvian Superfoods“ objašnjava kako da razlikujete Super namirnice po kvalitetu.
– Istina je prilično surova, u Evropi većina njih ne ispunjava uslove koje je, kao prva svetska organizacija, utvrdio američki FDA (US Food and Drug Administration). Naime, ova institucija na godišnjem nivou uvodi zakonske smernice kako bi sprečili razne zloupotrebe, pošto osete da se tržišna komešanja kreću u lošem pravcu. Iako nisu previše omiljeni u svetu zbog svog pro-američkog delovanja, FDA je ubedljivo najnaprednija ustanova te vrste.
Evropa je u ekonomskoj krizi i njeni veliki distributeri zdrave hrane nabavljaju najčešće paragvajsku, bolivijsku ili azijsku, nižerazrednu Čiu. Ona je dva-tri puta jeftinija od prvoklasne peruanske ili meksičke. Ovde se radi o ratu za konkurentnost na EU tržištu, zasnovanom na trgovini što jeftinijim, obično nutritivno siromašnim, ponekad kontaminiranim proizvodima.
Dakle, ako Čia nije peruanskog ili meksičkog porekla (sadržaj proteina >20%) kupite bolje lan, seme konoplje ili nešto racionalnije za vaš novac jer se tu ne radi o Superfoodu.
Kod Kinoe, Amaranta i Kanjive, granica se nalazi na minimalno 14% proteinskog sadržaja. Ukoliko nutritivne vrednosti sa pakovanja nekog od super zrna, njihovih pahuljica ili brašna nemaju navedenu količinu belančevina, takođe se ne radi o Superfoodu. Savet bi bio, držite se žitarica jer u tom slučaju skoro da i nema razlike u hranljivosti.
Pošto su Peruanci shvatili da je svet poludeo za raznim namirnicama iz Anda, raširili su useve na svaku dostupnu sejnu površinu, pretežno u priobalnom pojasu, ne vodeći računa u preporuci Poljoprivrednog Fakulteta ‘Agraria La Molina’ iz Lime, da je preporučena visina uzgoja autohtonih andskih kultura 2000-4200m. Na toj visini se praktično nikome ne radi s obzirom na nepristupačnost zemljišta, previsoku cenu traktorskih radova i radne snage.
Rezultat su vrlo loše nutritivne vrednosti sve tri navedene vrste semenki što je FDA prepoznao, a 2014. godine i zabranio da se oznaka SUPERFOODS u USA iskazuje na proizvodima koji ne ispunjavaju ove uslove. Drugim rečima, ključno je dobro geografsko poreklo određene kulture, jer bez njega nema ni kvaliteta. Ni vinovu lozu ne možete uzgajati bilo gde…
Razlika izmedju kineskog ili nižerazrednog peruanskog korena i Prvoklasnog proizvoda od Make se u praksi lako prepoznaje. Samo vrhunska Maka je po vađenju iz zemlje vrlo tvrda i izrazito fibrozne strukture. To se postiže samo na visoravnima peruanskih Anda, na visini od 3700-4300 metara nadmorske visine. Pored fibroznosti, velika slast Make je povezana sa većom količinom Makaena u plodu. Pošto se maka u prahu često meša sa maltodekstrinom ili krompirovim/kukuruznim brašnom u Peruu i Kini, teško je na taj način proceniti njen kvalitet. Uskoro će hemijska analiza Makaena biti komercijalno dostupna, što će ograničiti malverzacije u trgovini Makom.
Ovde dolazi interesantan deo… U razvijenim i uređenim zemljama, zakon o deklarisanju namirnica je strog, gde se može računati na istinitost prikazanih nutritivnih vrednosti na pakovanju. Kod nas to nije slučaj, kao ni u zemljama u okruženju.
U NAŠOJ ZEMLJI ZAKON DOZVOLJAVA DA SE PROSEČNE NUTRITIVNE VREDNOSTI ODREĐENE NAMIRNICE PREUZMU SA INTERNETA I PRIKAŽU NA PAKOVANJU. Uslov je da su one sugerisane od strane neke od zdravstvenih organizacija. Takve vrednosti su, po pravilu, naduvane i nerealne. Možemo da posvedočimo da Kinoa na nacionalnom nivou Perua dostiže prosek od 12%, Čia 17%, a Amarant 12% proteina. Kod nas, u maloprodaji, takve namirnice uglavnom imaju iskazane natprosečne vrednosti, što je nemoguće.
Pored raznih ponuđača Superhrane na našem tržištu, imate jedan nemački lanac uglednih drogerija, u koji bi se čovek zakleo da su ispravni. Četiri godine promatram deklaracije njihove robne marke, na pakovanjima Amaranta, Kinoe, Čie i drugih Super namirnica. Moram reći da sam zaprepašćen iskazanim nutritivnim vrednostima. Naime, na pomenutim proizvodima su ove vrednosti, dugi niz godina identične i natprosečne. To se u praksi ne može postići ni u dva komšijska roda određene kulture, na istoj plantažnoj površini u Andima.
Namirnice koje dolaze sa naših njiva, komotno ispunjavaju ove jednostavne smernice FDA i uzgojene su sa puno ljubavi, pa bi sasvim prikladno bilo obogatiti ih oznakom Premijum kvalitet, Superfoods, Organic ili dr, no ideologija Peruvian Superfoods nije iskaziva oznakama. U našoj ONLINE PRODAVNICI, uz svaki od ključnih proizvoda možete preuzeti ažurnu hemijsku analizu, izdatu od strane Instituta za Javno zdravlje Vojvodine.
Rekao bih za kraj: Ima li zainteresovanih da urade istu stvar?
POKLON ČITAOCIMA – TRI PAKOVANJA ČIE
Peruvian Superfoods i Portal Zdrava i prava za prva tri čitaoca poklanjaju pakovanje čie. Pošaljite vaše podatke (ime, prezime, adresu i broj telefona) na mejl zdravaiprava@gmail.com danas posle 11 časova. Najbrža tri čitaoca dobiće na kućnu adresu po jednu pakovanje čie (plaća se samo poštarina). Srećno!
