Iako zima svake godine sve više zadocni zahvaljujući klimatksim promenama, jedno je još uvek sigurno – izbeći je nećemo, kao ni praznike i praznične trpeze koje je prate. Zima je godišnje doba koje usporava naš bioritam i tera nas da čuvamo i skladištimo energiju. Evolucijski gledano, zima je period u kojem je hrana bila teže dostupna čime se stvorio imperativ da je što više unosimo kada je ima na raspolaganju. Predstojeće godišnje doba je isto tako razlog da telo traži veće zalihe sala, kako zbog kalorijskih rezervi u slučaju nedostatka hrane, tako i hladnijih temperatura – jer salo je odličan izolator.
Hrana kao lek
Takođe, dokazano je da manja izloženost svetlu u toku zimskih meseci može voditi blažim oblicima depresije. A šta je najbolji lek za neraspoloženje, nego kalorična i slatka hrana.
Ako nam ne verujete na reč, verujte rezultatima studije Univerziteta u Ekseteru koja je zaključila da zahvaljujući evolutivnim mehanizmima, ljudi imaju podvesnu potrebu za prejedanjem i ograničenu sposobnost da izbegnu gojenje, naročito tokom zime!
Dakle, genetska “isprogramiranost” nam definitivno ne ide na ruku kada su u pitanju naše želje da – eto – makar ove zime uspemo u nastojanjima da se ne ugojimo, te opet dočekamo proleće sa gotovim spiskom dijeta kojima se moramo spremati za leto.
Zima, zima e pa šta…
Pored ovih “softverskih bagova” koje nam je “instalirala” evolucija, dodatnu otežavajuću okolnost u našem društvu predstavlja činjenica da je zimski period obeležen prazničnim proslavama koje obiluju hranom i pićem. Kao da nisu dovoljni Nova godina i Božić, većina porodica kod nas tradicionalno slavi Krsnu slavu u zimu. Ovde na scenu stupaju, pored evolutivnih, socijalni i kulturni mehanizmi koji nas teraju da svoje porodične i društvene veze učvrćujemo učestvovanjem u zajedničkoj bogatoj trpezi (čitaj: ždranjem).
Nadamo se da ovo sve što smo naveli nećete shvatiti kao alibi za zimsko “nabacivanje kilograma”, već kao polaznu osnovu za bolje razumevanje sebe, kao i pronalaženje mogućih rešenja koja će, ako ne sprečiti, a ono makar umanjiti gojenje tokom zimskih meseci.
Kako održati telo u nekoliko koraka
U tu svrhu, definisali smo pet akcionih koraka koje možete preuzeti kako bi ove zime sačuvali svoje telo od preoblikovanja u konturu medveda i dočekali proleće čili i okretni kao lasta.
(P)ostani aktivan
Većina ljudi, iako je možda fizički aktivna tokom vedrih meseci, kada dođe zima lako izgubi volju za treniranjem. Lošije vreme najčešće postaje savršen izgovor za neodlazak u fitnes centar i provođenje vremena uz televizor i omiljene poslastice. Oni koji inače nisu fizički aktivni, zimu doživljavaju kao odličnu priliku da započinjanje sa vežbanjem odlože makar još neko vreme.
Nema zdravijeg i prirodnijeg načina da kalorijsku vagu uneto-potrošeno pomerite u svoju korist, nego sa redovnim treningom. Ako ste već izgradili naviku da vežbate, ne dopustite da ona uvene sa “prvim snegom”. Povežite se sa nekim od svojih trening partnera i obavežite se da ćete jedno drugo “vući” na trening, pa makar bio i kijamet napolju.
Što se tiče onih koji ne vežbaju, shvatite vežbanje kao protivtežu povećanom kalorijskom unosu tokom zime i već sada se učlanite u fitnes centar! Jer ako znaš “zašto – “zato” postaje najjači pokretač!
Bustuj se
Kao što smo već objasnili, glad je prirodno pojačana tokom zime, a manjak sunčeve svetlosti utiče negativno na opšti nivo energije i raspoloženja. Ovo su dva glavna razloga zašto smo u hladnim mesecima skloni da lakše i češće posegnemo za hranom – da bismo utolili glad ili popravili raspoloženje.
Ipak, postoje i drugi načini za umanjenje napada gladi i “bustovanje” energije. Pored kafe( kofein) koja je odličan i jeftin izbor, probajte i sa različitim biljnim opcijama kao što je na primer peruanska maka.
Ova biljka se u Peruu tradicionalno koristila kao energetski supstrat u oblastima visoke nadmorske visine i hladnoće, a danas je široko dostupna i kod nas. Sa njom možete bolje kontrolisati apetit i povećati izdržljivost u uslovima psihofizičke iscrpljenosti.
Pre (jedi) se za slavu
Da, dobro si pročitao, ali u pitanju je igra reči a ne savet da se prejedeš do povraćanja kako bi ti se eventualno zgadila hrana. S obzirom da znamo šta nas čeka kada idemo na slavsku ili bilo koju drugu proslavu, preventiva je da pojedemo zdraviji a dovoljno sit obrok pre nego što tamo i odemo. Najgora opcija je da gladujemo ceo dan zato što znamo kakve nas sve đakonije čekaju. Time samo možemo šanse da ostanemo pristojni i umereni svesti na nulu.
Pored jedenja pre same proslave, poželjno je odabrati i neko pravilo za samu prazničnu trpezu. To može biti nejedenje hleba,jedenje salate pre glavnog obroka ili preskakanje dezerta. Time sebi daješ za pravo da bez griže savesti jedeš masnu prasetinu i rusku salatu. Treba li šta više kao nagrada?
Prestani da lažeš
Iako na poslednjem mestu, ovaj savet je prvi po važnosti. Odnosi se na samoobmanjivanje kojem smo svi skloni. Najčešće smo ubeđeni da ako nešto deklarativno čvrsto odlučimo – da ćemo imati dovoljno volje da to ispunimo. Ono što mnogi ne žele da shvate, jeste da volja nije neiscrpan izvor i da itekako zavisi od trenutnog psihofizičkog stanja. Kada nakon manje ili više vremena izbledi početni entuzijazam, skloni smo da izgovore tražimo u spoljašnjim okolnostima ili pak nezdravo sebe osuđujemo.
Nemoj svoje želje bazirati na snazi volje, nego prvenstveno na osnovnom, “core” motivu , na svojem ličnom “zašto”, zbog kojeg ne želiš da se ugojiš. Jasno sebi objasni zbog čega ti je bitno i svakodnevno sebe podsećaj na to. Na temelju ovog dubokog motiva, a naoružan znanjem i alatima koje smo pokušali u ovom tekstu da ti damo, napravi akcioni plan kojeg će se pridržavati do proleća. Kada sunce grane, biće sve odmah lakše!
Izvor: Zdravaiprava
