Karfiol je povrće koje ne sadrži masti i natrijum. Redovnim konzumiranjem ovog povrća smanjuje se rizik od nastanka kancera. Ovo povrće sadrži vitamine B1, B2, B3, B5, B6 i B9, minerale i korisne fitohemikalije. Dobar je izvor vlakana, proteina, fosfora, kalijuma i ima visok sadržaj vitamina C. Izuzetno je dobar za metabolizam i čišćenje celog tela od toksina.
Odličan je i u prevenciji reumatskih oboljenja i razvoja multiple skleroze. Pomaže kod tegoba izazvanih alergijom, astmom ili infekcijama respiratornog trakta. Blagotvorno deluje kod prehlade i gripa. Pokazao se kao odličan saveznik u borbi protiv upale desni, bolesti zuba, usne duplje i ždrela.
Uspešno će sprečiti nastanak raznih srčanih oboljenja. Bogat je i folnom kiselinom, koja mu takođe pomaže da utiče preventivno na kardiovaskularne bolesti.
Nutricionisti karfiol preporučuju kao obaveznu namirnicu na meniju žena koje ulaze u menopauzu, kao i pripadnika jačeg pola koji imaju problema s prostatom.
Pored lekovitih svojstava, poseduje i osobine moćnog afrodizijaka. Iako spada u povrće koje otvara apetit, preporučuje se svima koji se bore sa suvišnim kilogramima jer ima malu kalorijsku vrednost. Od svih hranljivih sastojaka najviše sadrži vode.
Karfiol se u ishrani koristi sirov (kao salata…), kuvan (supa ili čorba bez mesa ili sa mesom), pohovan, kao dodatak jelima (supi), ali i ukiseljen, kao zimska salata (turšija)… Pored cveta, koriste se i stabljike. Pošto sadrži malo kalorija, a mnogo korisnih sastojaka, preporučuje se u dijetalnoj ishrani, ali je povoljan i u ishrani trudnica.
Možete ga spremiti na razne načine, ali najbolje je da ga jedete svež ili blago obaren i posut sa maslinovim uljem.
Ovo je povrće iz reda divljeg kupusa, poreklom iz Male Azije i Mediterana i koristi se u ishrani u raznim oblicima već nekoliko hiljada godina. U sadašnjem obliku je počeo da se koristi u 15. veku, dok se u Americi koristi od 16. veka.
Salata od karfiola
Isecite na sitno jedan srednji karfiol. Pleh obložite aluminijumskom folijom, i rasporedite karfiol o njemu, i prelijte malo maslinovog ulja ili topljenog putera preko. Soli i bibera po ukusu. Pecite 25 minuta na 200 stepeni.
U međuvremenu, u jednoj činiji pomešajte pola čaše grčkog jogurta, 15 ml ljutog senfa, punu kašiku meda, dve kašike sveže mirođije, kašiku ulja (maslinovog), dva čena belog luka (ispasiranog), sok od pola limuna, i izmešajte.
Iseckajte sitno tri tvrdo kuvana jajeta, pola glavice crvenog luka (mada može i crni), i tri stabljike celera. Dodajte karfiol, zatim sos, i dobro izmešajte. Servirajte u manjim činijicama i pospite svežom mirođijom.
Izvor: Zdravaiprava
