Otkrio nam je jednu tajnu – ljubavni ekspert ne postoji, u ljubavi je svako samouk.  I upravo zato prva ljubav ume da budu tako nerešiv problem, teži i od pismenog iz matematike. S tim što slabu ocenu iz matematike možete i da popravite, a ako padnete na testu iz prve ljubavi taj brodolom će vas pratiti čitav život. A što je najgore, kad te ljubav ophrve, “protiv nje” moraš da se boriš sam samcijat. U školi postoje razni predmeti koje đacima možda uopšte neće nikad ni zatrebati, ali, nažalost, ne postoji  udžbenik za prvu ljubav. E, baš to je bio razlog zašto je Bojan Ljubenović, pisac i satiričar, uzeo sam na sebe tu nezahvalnu dužnost da napiše “Knjigu za zaljubljene dečake” i “Knjigu za zaljubljene devojčice”.

 

Bojan Ljubenović je dugogodišnji novinar i pisac za decu i odrasle, privatna arhiva
Bojan Ljubenović je dugogodišnji novinar i pisac za decu i odrasle, privatna arhiva

Kako su reagovali tvoji ukućani na ideju da pišeš za decu?

Ja sam otac jednog dečaka i jedne  devojčice i slobodno mogu reći da su oni bili moji stručni konsultanti pri pisanju ovih knjiga. Dali su mi pregršt dobrih saveta, često sam se služio i lukavstvom. Naime, davao sam im rukopis da čitaju i krišom ih posmatrao. Kad god bi tekst zaokupio njihovu pažnju ili im izmamio osmeh na lice, znao sam da sam na dobrom putu. Inače, ja sam već ranije pisao za decu, imam dve knjige aforizama za najmlađe “Pocepani suncobran” i “Smejalice”.

Jedno izdanje je za dečake, a drugo za devojčice. Koje se prodaje bolje za sada, odnosno kome su potrebnija uputstva?

Najpre sam napisao “Knjigu za zaljubljene dečake” verujući da je njima takav duhoviti “priručnik” potrebniji. Ali sam potom na nagovor izdavača i drugarica moje ćerke odlučio da pišem i “Knjigu za zaljubljene devojčice”. Dečaci su stidljiviji i teško se odlučuju da sami kupe ovakvu knjigu, uglavnom će je dobijati na poklon. Možda baš od devojčica! Želim da naglasim da ove knjige nisu klasični vodiči za odrastanje kakvih ima već pregršt, već najpre zabavno, duhovito štivo o prvoj ljubavi i nedaćama koje ona nosi sa sobom. Zato i postoje poglavlja poput “Kako se udvara neudvaranjem” ili “Kako se pravilno pati”.

U knjigama se pojavljuju i mnoge poznate ličnosti…?

Tu su i Aleksandar Makedonski, Napoleon, Puškin, Van Gog, Valentina Terješkova, Platon, Aristotel, Ajnštajn, Julije Cezar, Robin Hud, Jovanka Orleanka, Džejms Bond, Hajduk Veljko i mnogi drugi. Što se mene tiče, svi su oni bar jednom u životu bili zaljubljeni i zato su zaslužili da u ovim knjigama bar budu pomenuti kao dobri ili loši primeri. Zahvaljujući tome, ove knjige imaju i edukativni karakter. Na ovom mestu posebno bih pohvalio ilustratora Tihomira Čelanovića, koji je likovima udahnuo i svežinu i toplinu. Bio sam prosto oduševljen kada sam video kako knjige izgledaju, “Pčelica” je zaista uradila izvanredan posao.

Šta je ključno u pristupu deci u tom delikatnom uzrastu?

Na prvom mestu biti iskren. Uvek, po svaku cenu sa decom biti iskren. Razgovarati otvoreno o svemu. I ne zaboraviti da se sa njima smejete i zasmejavate ih. Ta dva principa sam ugradio i u ove knjige. Jer, šalu na stranu, prve ljubavi deci mogu da budu zaista teške i zbunjujuće. U takvim slučajevima nije rešenje zadirkivati decu i tako ih dodatno odbijati od sebe, već naprotiv, naći im se pri srcu i pomoći da taj period što lakše i lepše prebrode.

privatna arhiva
privatna arhiva

Da li je ovo knjiga za roditelje koji nisu vešti da otvoreno razgovaraju sa decom ili za onu decu koja su već u “ljubavnim problemima”?

Ovo su dva dečija romana koja će sigurno čitati i njihovi roditelji i u mnogo situacija prepoznati sebe i svoje mladalačke ljubavne jade. Već su mi se javile neke mame koje su tu i tamo pustile po koju suzu, što od smeha, što zbog nostalgije za mladošću i usnulim leptirićima u stomaku. Voleo bih da ove knjige čitaju roditelji i deca zajedno i da o njima razgovaraju.

 

Pisanje ovih knjiga pričinilo mi je veliko zadovoljstvo, priča Ljubenović.

– Izmestile su me iz naše nevesele svakodnevice i vratile u najlepši period svakog života, detinjstvo. Setio sam se koječega iz osnovne škole, za šta sam bio siguran da sam odavno zaboravio. Setio sam se i jednih ljubičastiih očiju koje su me “proganjale” čitav treći razred. Zahvalan sam na tome.

Autor: Mariota Vlaisavljević