Da li postoje neke stvari koje bi morale da se poklope da bi neka veza bila dobra ili bolja i uspešnija od neke druge? Od čega zavisi uspeh jedne veze? Psihoterapeut Vesna Cicivas objašnjava za portal Zdrava i prava da svaki partnerski odnos zavisi od četiri komponente, a što je više komponenti uklopljivo kod para to je odnos jači i kvalitetniji.
O čemu se zapravo radi, i šta je to što čini jednu vezu uspešnom? Naš uvaženi profesor, teolog i psihijatar Vladeta Jerotić, često govori o četiri komponente svakog partnerskog odnosa. O emotivnoj komponenti (razmeni emocija), telesnoj ili seksualnoj komponenti (odnosno razmeni), intelektualnoj razmeni i duhovnoj.
Svaki partnerski odnos zavisi od ove četiri komponente. Profesor Jerotić napominje da je neophodno da se poklope barem dve komponente da bi odnos funkcionisao.
LJUBAV JE UVEK MOTIV
Psihoterapeut Vesna Cicivas kaže da sistemski porodični terapeuti ističu da nema sigurnih parametara i pravila na osnovu kojih ćemo znati koji će par opstati, a koji neće.
– Jedan par ima snagu unutar svog odnosa da “iznese krizu” a drugi nema. Pravilo je da nema sigurnih pravila. Ipak, ukoliko ima više uklapajućih komponenti (emotivne, seksualne, intelektualne i duhovne) mogućnost da odnos opstane i bude jači i kvalitetniji je veća – navodi Cicivas.
Prema njenim rečima, emotivna razmena znači da se emocija ljubavi lako daje i prima, da kruži između partnera bez teškoća.
– Sigurno ste uočili parove kod kojih je ljubav očigledna, i lako se pokazuje. Oni sede jedno pored drugog u društvu, stalno se “pipkaju” ili pričaju, čak i o nebitnim stvarima. Ali to čine lako. Za partnerski odnos ovo je gotovo najvažnija komponenta, naročito u mladim godinama, ali je važna i u svim životnim fazama. Uvek je ljubav motiv da se odnos održi i produži – kaže Cicivas.
Važno je istaći da je ljubav subjektivno osećanje i kategorija, i da ne može da se “izmeri”. Tako su i naša očekivanja o ljubavi različita i individualna. Zato poznati terapeut Zoran Milivojević ističe da svako od nas ima svoju formulu ljubavi. Neko smatra da se voli samo jednom u životu, i naravno ima romantičnu predstavu o ljubavi. Drugi imaju uverenje da je ljubav uvek ponovo moguća i mogu da vole više puta. U svakom slučaju, kod mladih ljudi je lakše da se prilagode načinu i stilu drugog partnera i da “daju i prime” ljubav.
ŽENE ČEŠĆE TRAŽE POKAZIVANJE EMOCIJA
– Kod zrelijih partnera to ide teže, oprezniji su, vode ih racionalniji principi. Naravno da ima izuzetaka i da je otvorenost i fleksibilnost poželjna i dobra. Zamislite ljude koji su voleli samo jednom u mladosti i ne veruju da je to više moguće, te ostaju usamljeni čitav život. Ljudi različito doživljavaju ljubav i imaju različita očekivanja od nje. Neki očekuju da “imaju leptiriće u stomaku” i da su stalno u osećanjima. Mnogi veruju da je ljubav činjenje, očekuju zaštitu i podršku. Treći da ljubav znači da je partner stalno prisutan i da je tu, dok četvrti ne mogu zamisliti da je voljeni stalno prisutan. To bi ih gušilo i uništilo odnos – navodi naša sagovornica.
Kako ona objašnjava, žene u proseku ipak češće traže da se emocija ljubavi razmenjuje, da se barem ove stvari poklope.
– One žele da se emocije jasnije pokazuju i manifestuju. Žene su, kako nauka pokazuje, rođenjem orjentisane na povezivanje odnosa (emocije), a muškarci su okrenuti ka rešavanju problema. U tradicionalnim odnosima porodice i partnerstva to je i očigledno. Žene se u porodici više bave decom, povezivanjem članova porodice i održavanjem strukture porodice. Muškarci većinom rešavaju probleme materijalne egzistencije, i štite porodicu od svih agresora – zaključuje Cicivas.
Pripremila: S. Gavrić
