Kukuruz obiluje prehrambenim vlaknima koja snižavaju holesterol, folnom kiselinom koja čuva krvne sudove i vitaminom B1 važnim za dobar rad mozga. Evo zašto kukuruz trebate jesti što češće…

 

Pexels

Za vreme kuvanja ili pečenja kukuruza oslobađaju se molekuli koji štite organizam od štetnog uticaja slobodnih radikala. To povećava antioksidativnu moć kukuruza, pa on štiti od raka, bolesti srca, katarakte, kao i Alchajmerove bolesti.

Mišljenje da je sirovo povrće zdravije od kuvanog ne važi za kukuruz. Prilikom termičke obrade kukuruza, kuvanja ili pečenja, dolazi do oslobađanja molekula s antioksidativnom aktivnošću, što povećava njegove zaštitničke moći.

Antioksidansi su molekuli koji pomažu organizmu u odbrani od štetnih slobodnih radikala i tako štite od niza degenerativnih bolesti, poput katarakte, raka, bolesti srca, Alchajmerove bolesti. Osim toga, ovakva obrada povećava i aktivnost antioksidativnih molekula i nivo fito-materija kojima kukuruz obiluje, a kojima se pripisuju antikancerogena svojstva.

Folna kiselina i vitamin B12, koji su neophodni trudnicama, takođe se nalaze u kukuruzu. Folna kiselina i vitamin B12 su odlična prevencija protiv urođenih defekata. Defekti koje ovi nutrijenti sprečavaju se uglavnom odnose na nervni sistem i kičmu bebe.

Kukuruz ima veliku energetsku vrednost, jer ne goji a daje energiju i obezbeđuje sitost duže vreme. U svetu postoji više vrsta kukuruza, dok su kod nas najpoznatiji beli i žuti kukuruz. Zanimljivo je da postoje: crveni, roze, plavi i crni kukuruz.

Corn on spoon

Ovu žitaricu najviše konzumiraju u Meksiku i SAD, gde je specijalitet salata od pečenog kukuruza sa paradajzom, pečenom piletinom ili hot dogom, začinjena maslinovim uljem i bosiljkom.

I na Starom kontinentu se mnogo koristi u ishrani kao dodatak svežim salatama i kuvanim jelima. Ipak, Evropljani najviše uživaju u kukuruznim pahuljicama i zdravim kašama od kukuruznog brašna.