Pacijentima je, usled globalne pandemije, sve teže da se odluče šta da rade kada se suoče sa medicinskim problemom koji trenutno ne ugrožava njihovo zdravstveno stanje. Kada je koronavirus ocenjen kao ozbiljna pretnja manje bitne intervencije i lečenja su zaustavljena. Odnosno, sve što nije bilo neophodno i hitno, iako je imalo veze sa zdravljem, je odloženo. Međutim, iako su se klinike nakon pauze postepeno otvarale, sama činjenica da je virus i dalje prisutan, pacijentima se i dalje nameće dilema kada je pravi trenutak za rešavanje problema sa venama i kako izgleda lečenje proširenih vena.

 

Foto: Picjumbo

“Problemi koji se javljaju kod venskih bolesti nekada se ne vide golim okom i ne moraju imati simptome koji ukazuju na ozbiljnost problema. Na primer, duboka venska tromboza nastaje kada se u jednoj od dubokih vena formira krvni ugrušak što dovodi do ozbiljnih ograničenja protoka krvi. Ugrušak u venama se može pojaviti bilo kada, a ukoliko se ne leči na vreme može dovesti do teških komplikacija. Takođe, ukoliko je neko bolestan, povređen ili privremeno sprečen da se kreće, izložen je povećanom riziku za stvaranje ugruška u krvi. Ovo stanje je veoma ozbiljno zbog same činjenice što može, ali i ne mora da bude praćeno tegobama”, objasnio je vaskularni hirurg dr Dario Jocić.

Kod nekih ljudi najveća briga pojave proširenih vena jeste to kako one zapravo izgledaju. Međutim, najčešći faktor koji vodi do razvoja bolesti vena uključuje porodičnu anamnezu, odnosno genetsku predispoziciju, dok se rizik pojedinca za različite vaskularne bolesti povećava sa starenjem.

“Neophodno je pružati pravovremenu negu pacijentima sa proširenim venama pridržavajući se svih preporučenih mera zaštite. Mora da se razume da nedostatak bola ne znači nužno da problem ne postoji. Zato odlaganje lečenja može da vodi u ozbiljnija stanja i kompleksnije lečenje. Neophodno je da vaskularni hirurg proceni stadijum bolesti i da odredi da li je potrebna hitna intervencija ili se situacija još neko vreme, uz primenu adekvatne terapije, može posmatrati”, dodao je dr Jocić.

Preporuka kako u segmentu prevencije tako i kod ublažavanja simptoma je da pacijenti ostanu aktivni, da vode računa o telesnoj težini i načinu ishrane. Svakodnevna umerena fizička aktivnost, poput hodanja ili vežbanja, utiče na zdravlje vena i smanjuje venski pritisak, dok nošenje kompresivnih čarapa značajno može umanjiti tegobe ove bolesti.

Izvor: Zdravaiprava