Mario Milaković je napravio SFRJ muzej u kome možete da prenoćite! Nazvao ga je Yugodom i u njemu je sve “made in Jugoslavija”. Priču o ovom jedinstvenom hotelu u Srbiji napisao je Nenad Blagojević na svom portalu Priče sa dušom, a mi vam je prenosimo.

 

Yugodom

Crni telefon sa brojčanikom dobio je svoje mesto u boravišnom muzeju na Dorćolu baš tog dana kada sam ga posetio. Taj aparat koji smo koristili u doba Jugoslavije ima svoju priču, kao i svaki drugi detalj u ovom stanu u centru Beograda: nameštaj, lampa, zidni tanjir, suvenir ili poster.

JUGOSLOVENSKI DOM

O uređenju Yugodoma, u kojem je sve „made in Jugoslavija“, brine njegov idejni tvorac i vlasnik, diplomirani kostimograf Mario Milaković. Po povratku iz Japana, gde je kao stipendista japanske vlade studirao dve godine na dizajnu informacija, počeo je da razmišlja o nečem kreativnom i rešio da porodični stan debelih zidova i praktičnog rasporeda, sagrađen krajem pedesetih godina u stilu soc-realizma za potrebe vojne elite tog perioda, preuredi u muzej sa prenoćištem. U početku je iznajmljivao jednu sobu i živeo sa gostima, a onda, kada ih je bilo sve više, a on shvatio da polako gubi privatnost, kompletan prostor pretvorio u jugoslovenski dom.

– Prijatelji su me često ugošćavali na mojim putovanjima, pa sam odlučio da to isto probam u Beogradu. Uredio sam jednu sobu za potrebe putnika i pošto sam bio ograničen budžetom kupio sam dobar krevet i udoban dušek. Sve ostalo što ovde vidite deo je moje retro inspiracije. Koncept Yugodoma nastao je spontano, a tako su i gosti počeli da dolaze. Razgovarajući sa njima shvatio sam da im se dopada ovaj stil pa sam se vremenom proširio ponudu – seća se Mario.

Mario Milaković

U Japanu je ponovo spoznao lokalne vrednosti i kvalitet koji bi kod kuće mogao da preradi i predstavi na drugačiji način. Po njegovim rečima, apsurdno je u Beogradu imitirati Pariz i Njujork i ljudima koji dolaze odatle i koji su proputovali svet nuditi nešto što imaju kod kuće. Najbolje što im se može plasirati jeste domaći i autentičan proizvod. On je to uradio.

– Treba biti iskren i raditi ono što volite, a ja zaista volim dizajn moderne. Imao sam sreću da kod nas taj nameštaj još uvek nije skup za razliku od Zapada gde vintejdž mnogo košta. Ovde kvalitet nije isti kao kada nešto kupite u antikvarnici u Njujorku, ali su cene neretko zaista simbolične.

Koristeći znanje stečeno na studijama primenjene umetnosti u Beogradu, sam je restaurirao nameštaj, osim pojedinih komada koje su preuzeli poznavaoci starih zanata, poput starog tapetara i drugih majstora. Obilazio je buvljake, beogradske pijace i tražio po oglasima ne bi li našao sve što je zamislio da smesti u stanu tik uz Skadarliju.

ČUVENE HOTELSKE ŠOLJICE

Mnogi detalji nose njegovu ličnu priču ili su utkani u sećanja, kao što je stolica „lupina“ čuvenog slovenačkog industrijskog dizajnera Nika Kralja ili bele šolje za čaj sa plavim crtama koje smo svi koristili u hotelima, lampe, gramofon, fenovi za kosu, budilnici na navijanje i crno-beli televizori. Naglašava da u Yugodomu nećete naći enciklopedijske podatke, jer mu to nije bio cilj, ali da je kao glavni dizajner imao privilegiju da pusti mašti na volju i da se dozirano poigrava, čak i sa kič momentima. Po Mariovoj želji ovde nema regala niti naglašenog plafonskog svetla.

– U toku renoviranja pravio sam svojevrsne omladinske radne akcije ORA, kao nekad. Šalio sam se i dočekivao prijatelje koji su mi pomagali sa parolom: „Tito partija, omladina akcija“ (smeh). Ljudi pozitivno reaguju na Yugodom, dešavalo mi se da su mi se posle nekih emisija na televiziji prilazile komšije na Bajlonijevoj pijaci – objašnjava mi.