Med je nezamenljiv u ljudskoj ishrani. Vredne pčele ga prave, ali to nije jedini proizvod koji će vam pomoći da svoj imunitet podignete na najviši nivo.

 

Honey dripping from a wooden spoon over white background

Stanko Rajić, predsednik Beogradskog udruženja pčelara kaže da medonosna pčela ima izuzetno i kompleksno mesto u prirodi.

“To je jedini insekt koji pravi hranu za ljude. Ukupna korist od pčela ostvarena oprašivačkom funkijom višestruko je veća od vrednosti dobijene od svih pčelinjih proizvoda zajedno. Pčele su zaslužne za
opstanak najvećeg broja biljaka, a među njima i onih koje obezbeđuju sigurnu ishranu ljudi. Više od 75% glavnih gajenih biljaka, najznačajnijih u ljudskoj ishrani direktno zavise od pčela kao oprašivača. Međutim, uprkos svom značaju koje pčele imaju,neretko se dešavaju njihova stradanja koja su izazvana nepažnjom i nemarom neodgovornih ljudi“, rekao je Rajić.

Osim meda ovu su pčelinji prouzvodi koji su nezamenljivi u ljudskoj upotrebi.

Med je slatka viskozna tečnost koju su pripremile pčele od nektara sakupljenog od biljaka ili od biljnih sokova, medljika. Nektar može imati i do 80% vlage a maksimalna dozvoljena količina vlage u medu iznosi 20%.

Prirodno svojstvo meda je kristalizacija. Med se označava prema glavnoj biljci sa koje pčele sakupljaju nektar (bagremov, lipov, suncokretov itd.). Med u sebi sadrži razne kiseline,minerale,enzime i vitamine. Sklonost meda da kristališe zavisi od odnosa glukoze i fruktoze i količine polena u medu.

Matična mleč je bledožućkasta supstanca puna hranjivih sastojaka. Bogata je kompleksom vitamina B i mnogim mineralima. Matična mleč je bogata i aminokiselinama koje su neophodne za život ljudi. Mleč sadrži 17 aminokiselina uključujući i 8 esencijalnih, plus 5 neidentifikovanih srodnih jedinjenja- 16,1% u mleču otpada na asparaginsku kiselinu, glavnu aminokiselinu zaduženu za rast i razvoj organizma. Mleč sadrži i gama-globulin, koji potpomaže imuni sistem i borbu protiv infekcija.

Polen je, pored meda, najvažnija pčelinja hrana bez koga pčele ne mogu da odgajaju leglo, izlučuju vosak i mleč. Zrela plenova zrnca imaju veliku hranjivu vrednost jer sadrže ugljene hidrate (šećer,skrob), lipide, belančevine, masti, aminokiseline, mineralne materije, nukleinske kiseline, fermente, vitamine i mineralne soli.

Perga  predstavlja fermentisani polen. Pčele unose polen u saće, lageruju ga, obogaćuju enzimima i on fermentira minimum 21 dan u košnici. Kada je perga sazrela pčele je konzerviraju tankim filmom od meda. Devet puta je kvalitetnija od polena, brže i bolje se usvaja u organizmu od polena. U toku paše pčela unosi svež polen u košnicu i skladišti ga u saće. Uz pomoć mikroorganizama i enzima iz tela pčela dolazi do mlečno-kisele fermentacije polena i njegovog pretvaranja u pergu i taj proces traje oko 3 nedelje.

U toku fermentacije dolazi do obogaćivanja polena raznim fermentima, aminokiselinama, mikroorganizmima korisnim za čoveka, što pergu čini brzo usvojivom hranom koja izuzetno pogoduje poboljšanju zdravstvenog stanja svakog čoveka.

Propolis je smolasta supstanca koju sakupljaju pčele radilice sa živih delova drveća i žbunja.Pčele nose propolis na svojim zadnjim nogama do svog društva u košnici gde se on meša sa pčelinjim voskom.

Zbog svog antibiotskog dejstva propolis je prirodni antibiotik. Znamo da kada nam lekar prepiše neki sintetički antibiotik obavezno nam preporuči uzimanje probiotika jer antibiotici pored štetnih ubijaju i korisne mikroorganizme u našem telu. Propolis nema to negativno dejstvo.

Izvor: Zdravaiprava