Svaki put u poslednjih nekoliko decenija, kada se pojavi neki novi virus koji sa životinja prelazi na ljude, naučnici odahnu kada vide da novi nepoznati virus ne liči na morile. Morbili su do sada najzarazniji virus u istoriji: Jedan oboleli u proseku zarazi 12 do 18 ljudi. Poređenja radi, kod rubeole jedan pacijent zarazi oko šestoro. Kod korona virusa, jedan pacijent zarazi dvoje ili troje.
Morbili su tako lako prenosni jer je mikrob tako mali da, nakon što zaražena osoba kine ili kašlje, virus može da lebdi u vazduhu naredna dva sata. Tome se svrstava u red izuzetno retkih virusa koji mogu da samostalno postoje kao aerosoli.
Da li to može korona virus, to je pitanje od kog danas strahuju ljudi. Naučnici i dalje nemaju jedinstven odgovor – ima studija koje pokazuju da može da stoji u vazduhu, dok ima i istraživanja sprovedenih u sobama zaraženih, gde se pokazalo da virus nije prisutan u vazduhu. Za sada ostavljaju otvorenu mogućnost da Covid-19 može da se izvesno vreme zadrži u vazduhu i ponaša kao aerosol, ali samo pod određenim uslovima i čvrsto veruju da to svojstvo virusa nije ono što je dovelo do pandemije.
Ako korona virus zaista može da se održi u vazduhu određeno vreme i pod određenim uslovima, to znači da su najugroženiji zdravstveni radnici, naročito u procedurama poput intubacije.
– Rekao bih da je tačan odgovor da se aerosolizacija dešava retko. Ne nikad, ali retko. Moramo da napravimo razliku između onog što je moguće i onog što se zaista dešava – poručuje lear Stenli Perlman sa Univerziteta u Ajovi.
