Kada branite sebi određenu hranu, odnosno kada je izbacite iz svoje svakodnevne ishrane bez pravog razloga, zbog toga možete samo da je poželite više nego pre. I to ima smisla: želimo ono što ne možemo da imamo, bez obzira na to o čemu je reč – o kovrdžavoj kosi ako imamo ravnu ili čokoladnoj torti ako smo je zabranili. Zato je i važan savet da ne branite sebi nikakvu hranu.
„Ovo ne smem da jedem!”
Ako govorite sebi da je, na primer, hleb veoma „loš” i da vas grickalice „ubijaju”, pa ne konzumirate ovu hranu neko vreme, desiće se neizbežno. Desiće se to da sve što želite jeste taj isti hleb ili te iste grickalice kojih ste se odrekli. Ne branite sebi nikakvu hranu, jer će sa svakom da se dogodi upravo ovo. I neće vam biti važno kakvog je ukusa ta hrana, niti koliko je kvalitetna, samo da upravo nju jedete.
Kada nam um i telo govore da nešto želimo, činjenica je da to ne možemo tako lako da ignorišemo. Ovo ipak jesu dva najvažnija glasa u nama. Upravo zato, ne branite sebi hranu koju žele i vaš um, i vaše telo, jer ćete biti u borbi sami sa sobom. I ne samo da ćete želeti ono što ste sebi zabranili, već ćete želeti upravo to u izuzetno velikim količinama koje nikako nisu dobre po vas.
Budite svesni hrane koju unosite u svoj organizam
Kada to shvatite, probajte da razvijete takvu strategiju ishrane u kojoj ćete biti svesni svega što jedete. To je već poznata teorija po kojoj najzdravije navike u ishrani dolaze kada ne branite sebi nikakvu hranu, već kada jedete ono što želite, i kad god to želite. Dakle, ako je vaš trenutni izbor neki čips, onda to treba i da uzmete i da uživate u svom izboru.
Posebno je zanimljivo to što će takva filozofija ishrane dovesti do toga da drastično manje imate želju za nekom hranom koju mislite da ne bi trebalo da jedete. Jednostavno, kada poslušate savet i ne branite sebi nikakvu hranu, slobodno možete sve da jedete, a samim tim ne želite hranu koja je nekad bila ono što se podrazumevalo kao „zadovoljstvo” i što biste jeli isključivo krišom.
Kako se osećate kada jedete određenu hranu?
Naime, ako ne branite sebi nikakvu hranu, možete odlučiti šta želite da jedete po tome kako se osećate zbog neke hrane. Dakle, ako znate da ćete zbog prevelike količine neke namirnice da se osećate tromo i razdražljivo, sigurno da ćete ih izbegavati zbog tog osećaja, a ne zato što ne smete da ih uzmete. Svakako, ništa ne škodi da se povremeno prepustite nekoj hrani.
U stvari, prepuštanje u malim porcijama je možda i najbolji režim kog možete da se pridržavate u svojoj ishrani. I na kraju dana, kad ne branite sebi nikakvu hranu, nećete osetiti potrebu da se prepustite nekoj hrani i da se prejedete. Moći ćete da uživate u njenom ukusu i da budete zadovoljni nakon što je pojedete, bez preke potrebe za prevelikom količinom.
