Osteoartritis (OA) ili degenerativno oboljenje zglobova je stanje koje podrazumeva oštećenje hrskavice zahvaćenog zgloba od blagog stepena do veoma izraženog, koje može dovesti do teškog invaliditeta. Hrskavica koja se nalazi na krajevima kostiju ima ulogu da omogući lakše pokretanje kostiju kao i da spreči direktan kontakt dve kosti u zglobu.
Osteoartritis se karakteriše bolom u zglobovima, osetljivošću, ograničenjem pokreta i lokalnom upalom. Osteoartritis je skoro 10 puta češći kod osoba starijih od 63. godine, i tada najčešće zahvata zglob kolena (33%). U dobi od 25. do 74. godine, najčešća je pojava OA stopala oko 21%, dok je kolena oko 4% i kuka 3%.
Na nastanak osteoartritisa mogu uticati traume, povrede na radu, gojaznost i nedostatak vitamina D u ishrani.
Oko 50% svih pacijenata sa OA ima bolove u mirovanju preko dana, dok se kod oko 30% bolovi javljaju i u toku noći. Dijagnoza osteoartritisa se postavlja rendgenskim snimkom zahvaćenih zglobova. Krvna slika i rutinski laboratorijski testovi ne daju nikakve pokazatelje, jer se ne radi o sistemskom oboljenju.
Bol kod osteoartritisa se može suzbijati paracetamolom i nesteroidnim antiimflamatornim lekovima za ublažavanje bolova (NSAIL). Studije pokazuju malu prednost NSAIL, koja nije dovoljna da bi se isključila primena paracetamola. Tek kad pacijent ne reaguje na paracetamol, uvodi se NSAIL koji je toksičniji. Od NSAIL se preporučuje primena ibuprofena jer nosi najmanji rizik od gastrointestinalnih krvarenja. Kod osoba starijih od 65. godina i bolesnika u teškom opštem stanju gde je taj rizik veći, primenjuju se tzv. selektivni COX2 inhibitori (npr. meloksikam).
Hijaluronska kiselina ima svoje mesto u terapiji osteoartritisa. To je polisaharid koji se nalazi u sinovijalnoj tečnosti zglobova i zadužen je za njegovo “podmazivanje”.
Kod osoba sa OA smanjena je koncentracija hijaluronske kiseline, što doprinosi oštećenju hrskavice. Lokalno ubrizgavanje injekcije u zglob (intraartikularno) hijaluronske kiseline je isto efikasno u otklanjanju tegoba kao i intraartikularna injekcija kortikosteroida. Razlika je samo u vremenu početka efekta, koji kod hijaluronske kiseline počinje kasnije. Međutim, učestale injekcije mogu nepovoljno delovati na zglobnu hrskavicu i ubrzati njeno propadanje. Zbog toga se smeju davati najviše tri puta godišnje.
Lekovi koji mogu zaustaviti razvoj osteoartritisa su hondroitin sulfat i glukozamin. Hondroitin sulfat je glavni sastojak ekstraćelijskog matriksa hrskavice, kosti, kože, tetiva i ligamenata. Svojom strukturom privlači veliki broj molekula vode, čime hrskavica dobija na otpornosti. Glukozamin je složeni šećer koji se nalazi u zglobovima, hrskavici i vezivnom tkivu. Njegovi efekti deluju sporo, pa ga treba koristiti u kontinuitetu od 3 meseca, kada se očekuju prvi rezultati. Kontinuirana primena glukozamina tokom nekoliko godina može značajno sprečiti propadanje hrskavice.
Neželjeno dejstvo glukozamina primećeno je kod 12% pacijenata. Radi se samo o digestivnim tegobama: bolu u trbuhu, gorušici i prolivu. Od lokalnih preparata u vidu krema pomažu one sa kapsaicinom, aktivnim sastojkom ljute paprike, kao i metilsalicilnom kiselinom.
Obavezno treba uključiti i odgovarajući oblik fizikalne terapije u konsultaciji sa lekarom.
Savremena regenerativna ortopedija primenjuje autolognu transplantaciju tj. transfer matičnih ćelija uzetih od samog pacijenta iz cirkulišuće krvi, koštane srži i masnog tkiva u lečenju defekata zglobne hrskavice. Primenjuje se i PRP terapija – terapija plazmom bogatom trombocitima, koja sadrži faktore rasta i druge supstance koje obnavljaju oštećeno tkivo, tetive, hrskavicu, i predstavlja prirodnu sposobnost organizma da se izleči.
Pripremila: dr ph spec. Nina Dimitrov
