Crvena, žuta, zelena, babura, kratka mesnata paprika, ili mala prgava papričica, sastavni su deo svake kuhinje, a po očuvanosti korisnih sastojaka najbolja je sveža. Sirova paprika, kao i spremljena u jelima, pomaže u lečenju mnogih bolesti i tegoba. Njeni sastojci na ljudski organizam deluju kao antidepresiv, antiseptik, diuretik i moćan afrodizijak.

 

Pexels

Lista bolesti na koje deluje poduža je. Paprika pomaže u uklanjanju i lečenju avitaminoza, alergije, anemije, astme, ateroskleroze, angine pektoris, infarkta, astme, hipertenzije, dijabetesa, katarakte, kašlja, impotencije, opadanja kose, osteoporoze, otežanog mokrenja, reumatizma, starosnog slepila, hemoroida…

Ovo izuzetno zdravo povrće nema veliku energetsku vrednost, pa je pogodna za dijetalnu ishranu. I paprike i papričice bogate su mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima.

Konzerviranjem se hranljiva vrednost bitno ne menja, a količina vitamina C kojeg ima u zavidnoj meri ostaje gotovo ista kao u svežoj paprici ili papričici.

Dokazano je da paprika ima čak četiri do pet puta više ovog vitamina nego limun i pomorandža. Zbog tako velikih količina preporučuje se kao obavezan dodatak ishrani za jačanje imuniteta.

U paprikama ma koje vrste i veličine nalaze se i značajne količine vitamina B, među kojima se posebno ističu vitamini B1 i B2.

Sadrži i vitamin E kojem se pripisuju antikancerogena svojstva, vitamin A, pantotensku kiselinu, a od minerala ima najviše kalijuma, fosfora i gvožđa.

Količina vode koju poseduje približno je oko 89 odsto, dok količina eteričnih ulja u semenu zavisi od količine prisutnog alkaloida kapsaicina.

Kapsaicin je specifična materija koja daje ljutinu plodu. Zavisno od toga koliko ga ima, paprike se dele na slatke i ljute sorte. U svakom slučaju, za kapsaicin se odavno zna da ima lekovitu moć jer predstavlja savršeni antiseptik.

U organima za varenje sprečava razvoj bakterija truljenja i poboljšava varenje hrane draženjem sluzokože creva.
Povećava i nivo histamina, koji predstavlja glavni odbrambeni sistem ljudskog organizma na reumatska oboljenja.

Pexels

Veruje se i da je paprika, a posebno ljuta papričica, savršeni afrodizijak, jer budi raspoloženje i strast kod ljudi.

Verovanje se temelji na uticaju paprike na pojačan rad krvotoka. Osim afrodizijačkog dejstva, ovoj drevnoj lekovitoj povrćki pripisuju i da ima stimulativnu moć na kožu glave.

Tačnije, tvrdi se da sprečava pojavu ćelavosti, o čemu svedoče Kalabrezi koji je jedu u ogromnim količinama.

U Italiji je paprika, inače, obožavano povrće. Španci je takođe obožavaju i imaju svoj Institut za papriku, dok u francuskoj postoji Škola za papriku.

Španci su uostalom na evropski kontinent papriku i doneli iz Južne Amerike, još u 15. veku. Odatle se proširila svuda, a pravi procvat doživela je u Mađarskoj. Kod nas je takođe omiljena, a najpoznatija je leskovačka paprika.