Pored sunca i plaža, šta će vam wi-fi u kafićima, poruka je iz Marselja svim turistima koji posete ovaj čarobni grad! A tu poruku i način života u ovom prelepom mestu shvatio je Nenad Blagojević kada je posetio Marselj, i nezaboravne utiske preneo na svom sajtu Put oko sveta. Portal Zdrava i prava vam prenosi deo teksta o Marselju.

 

Marselj; Foto Nenad Blagojević

Što se opuštenog života na jugu tiče, on je sažet i u tome da u Marselju nije lako naći wi-fi internet u restoranima i kafićima. Nadam se da ne grešim, ali probao sam na jedno pet mesta i sa zadovoljstvom su mi rekli da nemaju tu uslugu. Lepše je razgovarati uživo sa prijateljima nego besomučno proveravati fejsbuk i instagram, zar ne?

Kad već toliko poredim jug Francuske sa nama, moram da vam kažem da sam prvog dana krenuo u potragu za mestom na kojem su ubijeni kralj Jugoslavije Aleksandar I Karađorđević i francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu. Aleksandar je otputovao u Francusku da bi učvrstio odbrambeni savez protiv nacističke Nemačke, ali je nastradao na ulicama Marselja 9. oktobra 1934. godine od strane hrvatskih ustaša i makedonske organizacije VMRO, a pod zaštitom Italije, Mađarske i Nemačke.

Nisam mnogo ni tražio, jer se tabla ukazala ispred mene. Taj znak stoji tačno na mestu gde su stradali, vidno je istaknut na nekoliko stotina metara od same luke i lako uočljiv, između zgrade Privredne komore i ringišpila.

Foto N. Blagojević

Tu počinje Canebière, glavna ulica koja se proteže od Stare luke (Vieux-port) do kvarta Réformés. Dok sam čitao tekst o tome kako su svoje živote dali jugoslovenski i francuski državnici, prožimale su me jeza i tuga jer sam stajao na mestu na kojem su oni stradali u automobilu odmah posle iskrcavanja sa broda.

Foto N. Blagojević

Pogotovo sam sve ovo emotivno doživeo jer sa francuskim turistima u Srbiji često obilazim Oplenac i Topolu, gde je mnogo toga posvećeno upravo atentatu u Marselju. A i moja porodica potiče iz šumadijskog sela, dvadeset kilometara od Topole, pa sam često slušao priče kako je kralj prolazio kroz našu Šumadiju.

Spomenik posvećen dvema zemljama i našem prijateljstvu obišao sam sutradan (ugao ulica Rue de Rome i Boulevard Paul Peytral), a zahvaljujući Turističkoj organizaciji Marselja posetio sam i Muzej istorije i Dokumentacioni centar u kojem sam istraživao događaje od 9. oktobra 1934. i kasnije.

U Turističkoj organizaciji ljubazna Beatris dočekala me je sa kafom i obezbedila besplatne ulaznice u sve muzeje i City pass karticu koju preporučujem da kupite. Sa njom možete neograničeno da koristite gradski prevoz, da ostvarite popuste u prodavnicama i da posetite ustanove kulture i muzeje koji su na spisku. Kartica za 24 sata košta 22 evra, a za 48 sati 29 evra. Daju popust za decu.

Foto: N. Blagojević

Dobio sam i torbu, mapu i pregršt materijala. Sarađujem često sa francuskim turističkim organizacijama, ali ova je zaista bila „par excellence“. Haštag koji sam koristio na društvenim mrežama je #choosemarseille.

Šetajući se po marseljskim ulicama videćete brojne male suvenirnice i prodavnice sapuna i začina. To je možda i bolji poklon od običnog magneta. Sapuni koštaju od dva evra pa naviše, a neki podsećaju na one koje su naše bake nekad kuvale i koje se u našim selima i danas koriste.

Tu je i lavanda, ali je jeftinije (i autentičnije) da je kupite u obližnjoj Eks-an Provans, tridesetak kilometara od Marselja. U prodavnici Saladin, najpoznatijoj po začinima i raznim džidža-bidžama dugo ćete ostati. Popeo sam se i do čuvene crkve, zaštitnice ribara, Notre-Dame de la Garde u kojoj brodići vise sa plafona i odakle se pruža sveobuhvatan pogled na Marselj.

Za Marselj me vezuju veoma lepe uspomene. Dobrodošlica, šampanjac koji su mi prijatelji spremili povodom rođendana, ljudi koji su otvoreni i ležerni, jedna nonšalancija i šmek na ulicama…

Tekst i fotografije: Nenad Blagojević, www.putokosveta.com