Naučnici Univerziteta Massachusetts u Amherstu objavili su u časopisu „Human Reproduction“, rezultate studije o uticaju telesne težine na početak menopuze. Istraživanje je obuhvatilo 80.000 žena, a polazna osnova bili su rezultati prethodnih istraživanja kojima je utvrđeno da su visoke i niske vrednosti telesnih masnoća povezane sa reproduktivnom funkcijom. Zaključak do koga su došli glasi – preterana mršavost vodi ka ranoj menopauzi.

 

Freeimages

Pretpostavilo se da će telesna težina žene imati uticaj i na početak klimakterijuma.

U istraživanje su bile uključene žene u dobi od 24 do 42 godine i praćene su više od 20 godina. Prikupljane su informacije o njihovoj telesnoj težini, visini, građi i uzimanju hormonske terapije.

Pokazalo se da je rizik od rane menopauze trostruko veći kod žena s indeksom telesne mase (BMI) ispod 18,5, a da žene čiji je BMI između 25 i 29,9 imaju 30 %  manji rizik da će doživeti ranu menopauzu.

Žene koje su imale BMI niži od 17,5 u dobi od 18 godina imale su 50 % veći rizik da će ući u prevremenu menopauzu u odnosu na druge žene.

Menopauza u užem smislu predstavlja poslednje spontano menstrualno krvavljenje i označava praktično kraj reproduktivne funkcije žene. To se obično dešava između 45. i 55. godine života i ta pojava je predodređena individualnim genetskim, organskim, spoljašnjim i socijalnopsihološkim faktorima.

U fiziološkom smislu, prvo dolazi do prestanka reproduktivne a zatim vegetativne funkcije jajnika, što znači prestanak lučenja hormona jajnika, koji igraju veoma važnu ulogu u statusu opšteg ekvilibrijuma organizma žene.

Klimaks (grč. climacter – promena) znači da se gubitkom funkcije jajnika u organizmu dešavaju promene na gotovo svim organima i sistemima organa, kao i na emocionalnom, psihološkom i kognitivnom polju.

Simptomatologija je individualna kako u smislu kvaliteta, tako i u kvantitetu tegoba.

Simptomi menopauze

Rani simptomi – vazomotorne tegobe – tzv. valunzi – naleti toplote i hladnoće, noćna znojenja, glavobolje čak i migreniformnog tipa, nesanice.

Psihički simptomi – nestabilnost, zaboravnost, pad koncentracije, razdražljivost, depresivne reakcije, pad i gubitak libida. Od strane kardiovaskularnog sistema, koji zbog gubitka estrogena, glavnog hormona jajnika (zove se i hormon mladosti), prestaje njegova protektivna uloga na zidove krvnih sudova, kao i srčani mišić, pa su česte pojave hipertenzije, šetajućeg arterijskog pritiska, srčane aritmije i u eklatantnim slučajevima infarkta i aneurizmi.

Zbog narušavanja elektrolitnog balansa, koža, nokti i kosa postaju suvi, krti, lomljivi, a urogenitalne promene u smislu učestalog mokrenja i inkontinencije, kao i bolnih seksualnih odnosa nastaju u nezanemarljivom procentu.

graphicstock

Veoma neprijatna pojava – osteoporoza i degenerativne promene na kostima koje mogu dovesti i do ozbiljnih patoloških fraktura nastaju zbog smanjenja gustine koštanog tkiva, za čije funkcionisanje je takođe odgovoran estrogen.

Postoje mnogi načini da se ove neprijatne pojave preduprede već i pre samog nastanka, a veliku ulogu u tom procesu igra sama žena i njeni redovni odlasci lekaru, pri čemu je veoma bitno stanje psihe i sopstveni uvid u problem.

Time će se na vreme sprovesti detaljni dijagnostičko-terapeutski postupci, kao i suportativna psihološka terapija, po kojima u savremenim uslovima, čak ni mi u Srbiji ne zaostajemo za visokorazvijenim zemljama sveta.

Bitno je podići nivo individualne i kolektivne svesti, i shvatanja da menopauza ne predstavlja kraj života žene, već, naprotiv, period u kome sve njene uloge imaju mnogo intenzivniji i potpuniji značaj.