Vegetacija u ovo doba godine usporava i krajnje je vreme da presadite i pripremite biljke za zimu. Najvažnije je da ne ostavljate lišće na zemlji, da dvorište čistite što češće, kao i da zaštitite biljke od hladnoće.
SKLANJAJTE LIŠĆE
Svaki dan ukoliko je to moguće uklonite opalo lišće da bi travnjak modao sam sebi da stvori zalihe šećera. Opalo lišće naime “guši” travu.
UKLONITE JEDNOGODIŠNJE BILJKE
Svaku biljku koja neće ponovo izrasti na proleće iščupajte iz korena.
Višegodišnje skratite na, okvirno, dva santimetra iznad zemlje da ne bi proizvodile bespotrebno lišće. Tako ćete biljku pripremiti za zimu.
PREKOPAJTE
Prekopajte zemlju da biste uništili sve štetne insekte kao i njihova jajašca.
SADNJA
Ako ste zasadili biljke koje se inače sade na jesen pospite ih sa malo više zemljei đubrivom koje će zaštititi seme od hladnoće i korova.
RUŽE
Pošto je jesen idealno vreme za sadnju ruža iskoristite predstojeće dane. Biljku sadite isključivo kad je zemlja suva i dobro oceđena, a ruže mogu da se sade i presađuju do duboke jeseni, sve dok se zemlja ne smrzne.
Opadanje jesenjeg lišća ne mora da vam donosi depresivne misli. Ovom zanimljivom video zapisu pogledajte kako da jednostavno napravite bajkovit aranžaman za vaš dom.
Zimi biljke ne odmaraju spavajući, već vode najnaporniju bitku, koja im se nameće u toku godine, za očuvanje svog života. Danonoćno. Nekoliko meseci za redom. Potrebno je da znate da je glavni resurs, koji omogućuje preživljavanje u toj borbi s prirodom, kod svih biljaka na Zemlji jedan jedini – nakupljeni tokom leta skrob. Ako ga ima dovoljno, biljka će prezimiti. Nedostaje li joj jedan jedini gram, biće uništena od poslednjeg mraza, poslednjeg dana.
Zbog toga što se pod dejstvom hladnoće skrob pretvara u svemoguće šećere: glukozu, saharozu, fruktozu i t.d. Eto zbog čega oskoruša i kalina (hudika) postanu slatke posle prvih mrazeva. Ovi šećeri se rastvaraju u ćelijama vode i time povećavaju njenu koncetraciju i na taj način ne dozvoljavaju (do određenog sniženja temperature) da se formira led. Čak, iako se led formira, u ćeliji biljke, ipak se očuva neki deo da ne zamrzne. Životno važni delovi ćelije se skupljaju, zgrče, i ipak ostaju živi, nastavljaju da se bore za svoj život do spasonosnog otopljenja.
Kod nekih biljaka (četinari) šećer se pretvara ne samo u šećere, već i u ulja. A ulje je, kao što znate, izdržljivije na mraz, što i omogućuje širenje četinara na sever. Pri tom se i šećeri i ulja, prilikom povećanja temperature, na neki volšeban način pretvaraju ponovo u skrob, koji se upućuje u podzemna ili nadzemna „skladišta“ za sledeću priliku.
Pripremila: M. Vlaisavljević
