Imate problem sa bezrazložnim strahom, ne možete da spavate noćima, imate prisilne misli, hronično ste umorni, nemate volju da ustanete iz kreveta, teško učite, zaboravni ste, neglo menjate raspoloženje, imate suicidalne misli… Ovo su samo neki od razloga za traženje stručne pomoći, što pre je to moguće. Kako napraviti razlike i napraviti pravi izbor između psihijatra, psihologa, terapeuta i savetnika? Pročitajte koji su glavni pružaoci usluga mentalnog zdravlja i informišite se, kako bi znali ko će vam najbolje pomoći.
Psihijatar
Psihijatri su lekari koji su specijalizovani za bavljenje mentalnim zdravljem. Psihijatar je doktor medicine, što znači da je to osoba koja je završila Medicinski fakultet i specijalizaciju iz psihijatrije.
Kako su psihijatri lekari, u lečenju mogu koristiti farmakoterapiju, što je jedna od glavnih razlika u odnosu na pomažuće profesije.
Psihijatri obično rade u bolnicama, mogu imati ležeće pacijente na odeljenju. U lečenju se konsultuju i sa neurolozima, endokrinolozima, pedijatrima… a često u timu rade sa psiholozima.
Ljudi traže pomoć od psihijatra iz različitih razloga, kao što su napadi panike, vizuelne i zvučne halucinacije, suicidalne misli, anksioznost, šizofrenija…
Psihijatar može postaviti dijagnozu, prepisati lekove ili uključiti psihoterapiju. Psihijatar može biti uključen u lečenju drugih bolesti, kod pacijenata sa psihijatrijskim manifestacijama.
Lekovi koji se koriste su antipsihotici, anksiolitici, sedativi, lekovi za spavanje, psihostimulansi i stabilizatori raspoloženja.
Cene privatnog psihijatrijskog pregleda se obično kreću od 3.000 do 7.000 dinara.
Psihoterapeut
Psihoterapija je proces pomoći i samopomoći koji se odvija razgovorom između licenciranog terapeuta i klijenta. Edukacija iz psihoterapije traje najmanje četiri godine, i mogu je završiti lekari, psiholozi, pedagozi, sociolozi, defektolozi, socijalni radnici i druge humanističke profesije.
Foto: Pixabay/Cvpericias
Postoji individualna i grupna psihoterapija, sa više različitih teorijskih pravaca i pristupa. Koristi se u lečenju velikog broja mentalnih poremećaja, kao što su fobije, anksioznost, panični napadi, depresija, alkoholizam, anoreksija…
U nekim slučajevima, psihoterapija je dovoljna i podjednako efikasna kao lekovi, a nekada je potrebno uključiti psihijatra, piše portal Stetoskop.info.
Za korišćenje psihoterapije nije potrebna nikakva dijagnoza, već može da bude sastavni deo rada na sebi i brige o mentalnom zdravlju.
U većini slučajeva, seansa izgleda tako što terapeut i klijent sede okrenuti jedan prema drugom, nekada klijent može i da legne. Razgovor je poverljiv, a prikupljene podatke o klijentu terapeut mora da čuva u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Neki od popularnijih pravaca su kognitivno-bihejvioralna terapija, konstruktivistička terapija, porodična terapija, psihoanaliza, art terapija, transakciona analiza…
Na cenu utiče vrsta psihoterapije, da li su grupne, individualne, onlajn ili uživo, od psihoterapeuta, broja zakazanih termina.
Okvirno, za seansu od oko sat vremena, potrebno je izdvojiti od 15 do 50 evra.
Psiholog
Psiholog je završio studije psihologije, i pretežno se bavi zdravim ljudima. Studiranjem, psiholozi ne stiču zvanje psihoterapeuta, već je potrebna dodatna edukacija nakon diplomiranja. Često su angažovani u zdravstvenim ustanovama, školama, vrtićima, kompanijama… kao podrška.
Kvalifikovani su za izvođenje raznih psiholoških testova i procena, što je od velike važnosti za razumevanje mentalnog stanja pojedinca i pružanja najadekvatnjije pomoći.
Nakon pregleda kod psihijatra, osoba može nastaviti tretman kod psihologa, i obrnuto, psiholog može proceniti da li je potrebno psihijatrijsko lečenje.
Psiholozi i psihijatri često rade zajedno, a, iako se služe različitim metodama, dele isti cilj, a to je prevencija, otkrivanje i lečenje različitih psihičkih fenomena, koji ne moraju uvek biti patološke prirode.
Savetnik
Savetovanje, lajf koučing, motivacioni treneri, karijerni savetnici… Često se ljudi, koji koji nisu kvalifikovani za bavljenje psihoterapijom, odlučuju za neku od pomažućih profesija, za koje je takođe neophodna edukacija obično u trajanju od godinu do dve.
Pre svega, zahvaljujući svom iskustvu, socijalnom kapitalu i konkretnim tehnikama razvoja, pomoći i pružanja usluga savetovanja, mogu da budu pravi izbor podrške. Oni se ne bave lečenjem, i isključivo rade sa zdravim osobama.
Izvor: Stetoskop
