Najstrašniji odgovor deteta na pitanje: “Šta želiš za poklon?” je: “Bilo šta sa reklame”. Ipak, ovakva situacija ne treba da čudi. Prosečno dete u Evropi i SAD godišnje je izloženo uticaju 40.000 reklama, tačnije pogleda ih oko stotinu dnevno. Ako se pozabavimo matematikom, dolazimo do podatka da je to dva miliona reklamnih poruka do 65. rođendana.

 

graphicstock
graphicstock

Mnoga istraživanja pokazuju da mališani od jedne do 13 godina, koji nemaju televizor u svojoj sobi, postižu bolje rezultate na testovima, kvalitetnije spavaju i nemaju problem sa viškom kilograma.

Stručnjaci opominju roditelje da obrate više pažnje na sadržaje koje deca konzumiraju na TV, a pedijatri ističu opasnost od reklama jer je naučno dokazana veza između njih i povećane upotrebe nezdrave hrane, alkohola, skupih i nepotrebnih ili loših predmeta.
Oglašivači, s druge strane, sve više novca ulažu u reklame namenjene deci jer se pokazalo da su američki adolescenti od 12 do 19 godina, zbog onog što su videli na televiziji, potrošili 155 milijardi dolara za godinu dana.

Marketing stručnjak Džejms Meknil tvrdi da deca do 12 godina utiču na kupovinu roditelja u vrednosti od 500 milijardi dolara.

– Oni nemaju kritičko i zrelo mišljenje odraslih i pod najvećim su uticajem reklama. A to je, iz godine u godinu, sve izraženije. Zato su oni “lake mete” i mnoge reklame su ciljano usmerene na njih jer su prepoznati kao značajni potrošači – kaže Meknil.

Pripremila. M. Vlaisavljević