Kada mi je moj mlađi školarac pre neki dan rekao da je tokom nastave bio kod direktora, psihologa i pedagoga, to nije zvučalo nimalo dobro. Što je stečeno mišljenje, jer je zapravo išao je da ih časti slatkišima za svoj divan dan. Ovaj stari, ukorenjeni “sindrom”- da nije dobro preći prag kancelarije pedagoga i psihologa i da razgovor sa direktorom ima negativnu konotaciju potpuno je pao u zaborav i kada sam nekoliko dana kasnije posetila osnovnu školu “Povratak prirodi”. Osim što đaci ove škole imaju vrlo slobodan pristup “odraslima” koji su sa njima svaki dan, oni su drugari sa puno međusobnog uvažavanja, često padnu i zagrljaji, u prolazu i poljupci, a nekada i po koja suza. Ova škola neguje svoje đake.
DETE KAO INSPIRACIJA
Da nije u pitanju samo još jedna privatna škola, govori i podatak da je zapravo jedna mala devojčica bila razlog otvaranja ove škole. Njeni roditelji, zabrinuti kada je stasala da napusti vrtić gde da je povere na dalje obrazovanje, koju školu da odaberu da bi se ona nesmetano razvijala, saznavala i rasla, odlučili su da osnuju- svoju.
Tako je zgrada u mirnom delu Zemuna koja je njihovo porodično nasleđe osvanula u novom ruhu, građevinski radovi su završeni tokom prethodnog leta, sa sadašnjim izvršnim direktorom Markom Đorđevićem okupili su tim stručnjaka i 17 malih prvaka od septembra 2015. upisano je u školu “Povratak prirodi”.
Za sada imaju već 20 novih prijava za nove upisnike, a od septembra ih čeka i promena naziva. Škola će dobiti naziv po starom zemuncu, genijalnom pedagogu- profesoru Kosti Vujiću.
A da škola ne mora da brine o naslednicima priča sedmogodišnja Saša Anđelković koja planira da zauvek ostane u ovoj školi, jer kada završi škole namerava da bude učiteljica.
– Kada porastem radiću u ovoj školi. Biću učiteljica. Sve mi se dopada, a posebno časovi likovnog- kaže ova ljupka devojčica kojoj je jedna od omiljenih aktivnosti i briga o cveću koje su mali đaci nedavno posadili.
Njen drugar Viktor Hofman, najstariji među drugarima, kao ozbiljan osmogodišnjak tvrdi da će biti mnogo ozbiljan poslovan čovek. Ređa: režiser, šef fabrike…
– Volim kada proučavamo šešire u školi. To sada radimo i mnogo mi se dopada. Volim i što smo sadili biljke. Moje drvo ljubavi sam nazvao po svojo tetki Lidiji. I ona ima takvo drvo- priča.
A oboje kažu da uživaju i kada dođu trenuci za odmor, pa bezbrižno leškare u učionici.
ISTO, SAMO MALO DRUGAČIJE
Škola je akreditovana, u njoj se izvodi nastava kao i u svakoj drušoj osnovnoj školi u Srbiji. Gradivo se “prelazi” sa mnogo više entuzijazma i angažovanja, o rečnom koritu se uči uz vešto pravljenje dna reke, sadi se cveće, neguje i brine.
Ova škola je za decu zaista njihova druga kuća, u kojoj kada uđu se za početak izuju, operu ruke i pripreme za nastavu. Hodnici su prošarani veselim crtežima, dečijim veselim radovima i svuda je primetna kreativnost.
– Stručni i kreativni tim naše škole je na vreme planirao i pripremio se za nastavu te je imao dovoljno vremena da se pozabavi dodatnim sadržajima. Nacionalnom programu smo dodali kreativne, umetničke sadržaje kojima se prepušta bez pritiska i otkucavanja časovnika. Pored toga, naši učenici svakodnevno imaju čas fizičkog vaspitanja, a u nastavu ovog predmeta su implementirani i postupni treninzi borilačkih veština, kao i radionice plesnog karaktera- priča za portal “Zdrava i prava” Marko Đorđević.
Ređa i aktivnosti: fizika i hemija koje se uče i savladavaju kroz eksperimente i uz maksimalno angažovanje, engleski se posle nastave govori u komunikaciji posebno tokom ručka, u okviru Centra za društvene nauke mališani rade iz oblasti književnosti, psihologije i istorije umetnosti, priča se i diskutuje o svemu, a jedna od najomiljenijih aktivnosti su i časovi kineskog.
– Nastava kineskog je organizovana u saradnji s Institutom Konfučije. Zbog svoje melodičnosti i slikovnosti, kineski jezik je omiljen kod učenika, a mi smo ga odabrali jer je jedini jezik koji u isto vreme aktivira obe hemisfere mozga- objašnjava Đorđević navodeći da je cilj škole i svih sedmoro zaposlenih rađanje najsmislenijeg oblika motivacije- lične, unutrašnje.
Deca treba da pronalaze lični smisao u onome što uče. Sadržaji i procesi učenja se prilagođavaju dečjim mogućnostima, interesovanjima, prethodnim iskustvima i saznanjima o svetu. Naša misija je da učenike pripremimo za pravi pravcati život, za zanimanja o kojima mi danas ne znamo ništa. U stimulativnoj sredini i radom u zoni narednog razvoja, bez osećaja neprijatnosti da kažu kad im nešto nije jasno ili nije po volji, stvaramo mlade ljude sa izrazitim kritičkim mišljenjem, funkcionalnim i primenljivim znanjima koji imaju svest o svojoj samoefikasnosti i dovoljno samopouzdanja da se izbore za svoje mesto u svetu.
Učionice bez zidova su najbolji izraz naše misije. Smislili smo mesta za slobodno i interaktivno učenje. Učenicima je najbitnije da kao svojevrsni istraživači samostalno dolaze do zaključaka o svetu koji ih okružuje. Naša učionica bez zidova je idejni projekat u fazi razrade. Temelje ovoj ideji postavila je prva generacija upisanih učenika. Trenutno smo u fazi portage za idealnim modelom u saradnji sa stranim partnerima. Sve planirane instalacije se osmišljavaju tako da radove mogu da izvedu učenici- kaže Đorđević.
Zanimljivo je i da svi zaposleni zaduženi za vaspitni rad, dakle i on, pedagog i psiholog drže određene radionice deci. Svi se odlično poznaju i znaju sve o svakom detetu.
Osim sedmoro zaposlenih u delu zaduženom za vaspitanje, njihov tim čini još troje saradnika iz oblasti logistike.
- Radno vreme škole je od 7.30 do 17.30 časova. Obavezni deo nastave se odvija u periodu od 8.30 do 16 časova.
- Dan počinje doručkom i časom fizičkog vaspitanja.
- Učenici kreću na redovnu nastavu, sa pauzom za užinu oko 11 časova.
- Nakon drugog dela redovne nastave, sledi pauza za ručak. Posle obroka učenici su napolju, u periodu slobodnih aktivnosti.
- Oko 15 časova, nakon druge užine, počinje sa realizacijom vannastavni program, u okviru koga učenici prisustvuju radionicama: Centar za proučavanje prirodnih nauka, Centar za društvene nauke, Kineski jezik, Dodatni čas engleskog jezika, Muzička radionica.
Autor: Mariota Vlaisavljević
