Moja opsesija, način života i pronicanje u veliku tajnu otkud ja na ovom svetu skopčani su sa jogom. Ali joga nije disciplina kojom se čovek može tako lako pohvaliti da ju je savladao. Joga se uči, nadograđuje, usavršava i mnogo je više od samog fizičkog obima vežbi. Upravo sa jogom ili zahvaljujući njoj, usledila su moja putovanja u Indiju, priča Snežana Radojičić, instruktorka joge u studiju “Ana Rado Yoga”, u Kalenićevoj ulici broj 1u Beogradu.

 

Snežana Radojičić, instruktorka joge

U ovu neobičnu, daleku i nama potpuno nepoznatu zemlju, odlazila sam svake ili bar svake druge godine. I svaki deo Indije koji sam videla bio je potpuno drugačiji, neverovatnije, čudesniji od onih prethodnih.

U njoj sam kod starih jogina učila veštine rada na sebi, tajnu terapeutske joge, pravila života po joga vrednostima. Vraćala sam se bogatija ne samo novim znanjima o jogi već i osećajem da sam iza granica nama poznatog sveta postoji drugi svet u kojem se posve drugačije poima život.

Pre nekoliko godina, u nekoj od beogradskih zimskih večeri, čitajući iskustva putnika iz celog sveta koji su se obreli, i na kraju zaljubili u Indiju, naišla sam u komentarima na kratak isečak jednog Engleza u kome je opisao svoje putovanje u Biblioteku palminog lišća.

Biblioteka palminog lišća, hm, pomislila sam da je neverovatno da posle toliko putovanja, tek sada i tako slučajno saznam da negde na nekim kutevima ove zemlje postoji drevna čitaonica sudbine. Više o njima, sem škrtih novinskih natpisa nisam mogla ništa da nađem.

Napisala sam pismo nepoznatom komentatoru. I gle iznenađenja, usledio je odgovor iz zemlje Magma karte. Engleski turista napisao je da je posetio pomenutu biblioteku pre pola veka- i toplo je preporučio. U ovoj čudesnoj kući nalaze se ispisane sudbine svih ljudi ovoga sveta.

One su urezane na koru palminog lišća. I najzanimljivije, prepisuju su na svakih 300 godina. Odgovore na sva pitanja krije palmin list- svi datumi, preokreti, sat rođenja i smrti...Neverovatno, pomislila sam, trebalo bi to proveriti.

Snežana Radojičić

Spremila sam kofere, i moj avion je za nekoliko dana leteo put Čenaja, država Tamil Nadu na jugu Indije. Nisam je odmah našla. O njoj veoma malo znaju i sami Indijci. Kada sam se među njima raspitivala za adresu Biblioteke, pomislila sam, sudarajući se sa njihovim odričnim mahanjem glave, da je reč o zaveri ćutanja.

No nije, radi se o tome da se o ovim Bibliotekama malo šta zna među mlađom generacijom. Stari Indijci pokazali su se kao pouzdani sagovornici.

Neću ulaziti u detalje potrage, reći ću samo da sam krstarila s kraja na kraj Indije dok je na kraju nisam pronašla- kuću sudbine koja baštini ovu tradiciju hiljadama godina unazad. Kao u 1001. noći. Bilo je neverovatno – nisam znala gde je granica između realnog sveta i bajke, vidljivog i nevidljivog…

Sačekali su nas čitači. Još jedna novost za mene.

Oni su zapravo tumači koji svoje znanje drže unutar porodice i ono se strogo prenosi s kolena na koleno. Procedura je sledeća: vi date otisak prsta, a onda ovi neobični ljudi zaboravljenog reda nestaju u dugim hodnicama u kojima se po policama umesto knjiga nalaze izrezbarene palmine kore- a na njima čitav vaš život- sve radosti, iznenadni susreti, rastanci…

Sve što sam znala do tog trenutka o ovom svetu, palo je u vodu. Ceremonija čitanja počinje pevanjem na starotalmudskom jeziku, a zatim izdvajanjem tri činjenice iz vašeg života.

Biblioteka palminog lišća

Ukoliko su one tačne vaša sudbina je pred vama. Moja je bila zapisana na trećem listu. Preneraženo sam shvatila da Indijac srednjih godina koji verovatno nikada nije napustio svoju zemlju, i koji živi i veruje u sistem u koji su verovali ljudi pre 10.000 godina sriče imena moje majke, oca, brata…Izrezbarana kora čuvala je ceo moj život.

Ovaj susret sa sudbinom učvrstio me je u uverenju da se u životu ništa ne dešava slučajno, da je svaki put zapisan i da postoji vreme za sve. Moj povratak bio je novo prijateljstvo sa životom- bez zameranja, gorčine, prebacivanja. Bio je to čvrst zagrljaj sa sopstvenim životom.

I ova spoznaja učvrstila je moj put u bavljenje jogom. Shvatila sam još jednu njenu dimenziju. I nesebično je utkala u časove terapetuske joge koje držim.