Špargla se naročito se preporučuje trudnicama jer sadrži obilje folne kiseline. Dnevna doza folne kiseline za odrasle je 400 mg, a za trudnice 600, a potrebna količina špargle se određuje tako što se zna da pet vrhova sadrži 110 mg folne kiseline.

 

Bogata je i inulinom, probiotikom koji podstiče razvoj dobrih, probiotičkih bakterija, a neutrališe delovanje patogenih koje se nalaze u crevima. Stari narodi su je smatrali dobrim afrodizijakom jer sadrži obilje vitamina E, koji je ključan za plodnost jer stimuliše proizvodnju seksualnih hormona.

Posebno je efikasan diuretik za osobe koje imaju problem sa izbacivanjem tečnosti iz organizma i obolele od gihta i reume.

Kada se jede u većoj količini, urin dobija jak i neprijatan miris, koji izaziva neopravdani strah jer je to znak da se iz organizma izlučuju otrovne materije. Ipak, bolesnicima sa akutnom upalom zglobova, mokraćnih puteva i prostate se ova namirnica izričito zabranjuje. Nije pogodna ni za nervozne i one koji pate od nesanice.

Može da se jede kuvana ili konzervirana. Od nje se prave supe, salate i variva. Spoljašnji slojevi špargle imaju najviše vitamina i mineralnih soli, pa prilikom pripreme ne bi trebalo da se ljušte.

Kuva se po jedinstvenom principu, vezana u snop i obavezno poklapa, najbolje u ekspres loncu koji se hermetički zatvara.

Pexels

Ovako spremljena je veoma ukusna, a hranljivost je gotovo u potpunosti očuvana. Ako je špargla postala drvenasta, može da se stavi u čorbu od povrća, tako se dobija pravi melem za osetljiv želudac.

Kao niskokalorično povrće, preporučuje se u dijetama, za dobar stas, ali i raspoloženje. Naime, najnovije studije su pokazale da špargla u mozgu aktivira hormon sreće i mami osmeh na lice. Takođe, poboljšava koncentraciju i jača nervni sistem i imunitet. Uz nju se pije isključivo belo vino, savetuje bečki profesor Hademar Bankhofer, koji ističe da sastojak crnog vina tanin blokira delovanje vitamina B1, kojim ovo povrće obiluje i neophodno je za nervni sistem.