Špargla je prava vitaminska „bomba“. Iako može da se nađe tokom cele godine, najbolja je u proleće kada se pojave izdanci beličaste boje, sladunjavog mirisa i ukusa. Hranljiva vrednost ove povrtarske kulture je u sadržaju mineralnih sastojaka i vitamina.

 

pexels

U samo 100 g sveže špargle nalazi se: 210 mg kalijuma, 20 mg kalcijuma, 20 mg magnezijuma, 45 mg fosfora, 1 mg gvožđa, 500 mg vitamin A, 0,11mg vitamina B1, 0,12 mg vitamina B2, 0,60 mg vitamina B6, 1 mg niacina, 20 mg vitamina C, 2,5 mg vitamina E.

Špargla sadrži i asparagin, sastojak koji povoljno utiče na rad srca i bubrega, a predstavlja i savršen diuretik.

Blagotvorno je sredstvo protiv zatvora, a preporučuje se i anemičnim i malaksalim osobama, dijabetičarima, rekonvalescentima.

 

Freeimages

U tradicionalnoj medicini koristi se i kao oblog protiv ekcema. Ipak, najviše je potvrđena kao diuretik kod osoba koje otežano mokre, ili su obolele od gihta i reume. I ne treba da brine ukoliko nakon uzimanja većih količina špargle urin poprimi karakterističan neprijatan miris. To je samo potvrda da se podstiče izlučivanje otrovnih materija iz organizma.

Izgleda kao falusni simbol i prvorazredni je afrodizijak. Aminokiselina aspargin koju sadrži poboljšava prokrvljenost ograna u maloj karlici.

Špargla može da se jede kuvana, a pogodna je i za konzerviranje. Od nje mogu da se prave supe, salate i variva. Ali, važno je znati da spoljašnji slojevi špargle imaju najviše vitamina i mineralnih soli, zbog čega je treba ljuštiti.