Sigurno je bilo momenata kada su vam se dešavale ovako stresne situacije: Dan na samom početku izmiče kontroli: uspavali ste se, zaglavili u saobraćaju na putu do posla, primili veoma frustrirajući mejl ili glasovnu poruku. Sledeći korak: uzimate prve grickalice koje nađete i počinjete sa lošom ishranom zbog stresa. Iako verovatno nesvesno uzimate još hrane, vrlo lako prelazite granice ne samo sitosti, već i utehe.

 

Foto> Picjumbo

Ukoliko vam se ovo dogodilo, sigurno znate da niste jedini. Kada je stres pojačan, uglavnom nismo fizički gladni, ali veoma lako posegnemo za hranom.

Činjenica je da stres uopšte nije prijatan i da u trenucima kada je aktivan, tražimo hranu da nam pruži zadovoljstvo i utehu, ali ta hrana ne samo da je „po difoltu” loša, već je često unosimo u ogromnim količinama, prejedamo se i shvatamo da smo zbog stresa napravili još veći stres. Ove navike, kao što znamo, treba se što pre osloboditi.

Međutim, situacija je ipak malo komplikovanija.

Kad nam je teško, u redu je da poželimo hranu. Neretko je upravo činija sladoleda ono što zna da ulepša stresan dan. Važno je, ipak, napraviti razliku između povremenog traženja utehe u hrani koja je loša po nas i stalno se oslanjati na nju dok pokušavamo da se izborimo sa onim što nam se dešava.

Problemi sa ishranom lako postanu konstantni nakon što se stresni period završi i nastupi neki lakši. Zato je najbolje sa pravilnom ishranom krenuti – sada. Za sve one kojima je stresno i da naprave plan, postoje tri saveta ka najboljoj strategiji protiv prejedanja usled stresa.

  1. Prvo, najvažnije: jedite dovoljno tokom celog dana

Ono što će vas najlakše odvratiti od ideje da se hranite reaktivno, jeste da budete siti. Zahvaljujući redovnim balansiranim obrocima, energija je na stabilnom nivou celog dana. Ovi obroci podrazumevaju kombinaciju ugljenih hidrata, proteina, vlakana i masti, što znači da kesica čipsa može da posluži u trenutku gladi i stresa, ali za sat, najkasnije dva ćete ponovo biti gladni. Preporučuju se tri obroka dnevno ili eventualno više njih, ali pravilno raspoređenih tokom dana.

Ukoliko ogladnite između obroka, slobodno pojedite nešto za užinu. Kako biste bili siti, obrok napravite od barem dve grupe namirnica, na primer:

  • jabuka (ugljeni hidrat) sa puterom od kikirikija (protein/ mast)
  • jogurt (protein/ mast) sa bobičavim voćem (ugljeni hidrat)
  • tost (ugljeni hidrat) sa sirom (protein/ mast)
  1. Izaberite sredstva kojima ćete se boriti protiv stresa

Da biste se na najbolji mogući način izborili sa stresom i svim što on nosi sa sobom, treba da se zapitate šta vam pomaže u borbi sa njim. Na osnovu iskustva nam je poznato da osobe koje se prepuste hrani da bi se bolje osećale, u stvari to čine da bi izbegle ili čak potisnule negativna osećanja. Međutim, to nema svrhu, jer se oni uglavnom ne osećaju bolje u pravom smislu te reči ili na duže staze kada je reč o konkretnom problemu koji je i dalje prisutan – nije nestao sa prejedanjem.

  1. Ne brinite o tome da li je sve savršeno

Ne postoji formula po kojoj sve ranije navedeno može biti apsolutno kako treba, ali ni ne treba da bude. Nekad je ishrana uzrokovana stresom odlična prilika da uvidimo šta je najbolje od hrane za nas, a za to je zaista potrebno eksperimentisanje.

Generalno, osobe koje traže utehu u hrani često nakon jela osećaju stid i krivicu, te im bude još teže. Izuzetno je važno da saosećamo sami sa sobom dok ne shvatimo šta je to što u stvari treba da radimo.

Nekoliko parčeta pice nije smak sveta nakon lošeg dana, ali tu ne treba da se opustimo i prepustimo hrani. Naime, sada je vreme za isprobavanje drugih odbrambenih menanizama. Uz što više informacija i ideja, lakše ćete napraviti lični plan delovanja sledeći put kad se suočite sa stresom.

Autor: Vendi Lopez