Ko voli da putuje potpuno razume šta je Frensis Bekon mislio kad je rekao: „Za mlade je putovanje deo edukacije, za stare deo iskustva“. Mladi ili stari, oni koji u svojoj krvi osećaju da nisu obični turisti, već putnici sveta koji tragaju za novim saznanjima, dobro znaju da nas svako putovanje promeni. Šta sve može da vas nauči putovanje kroz Egipat?
Nekad nešto naučimo, nekad nam se promeni pogled na život i svet, ali u svakom slučaju kući se vratimo drugačiji.
Jedno od takvih prosvetljujućih iskustava sasvim sigurno je putovanje u Egipat.
Pored fantastičnog odmora na obalama Crvenog mora i obilazaka zadivljujućih piramida i hramova, poseta Egiptu nudi fascinantna saznanja o životu u antičkim vremenima.
U šta su verovali narodi kojis u nastanjivali Egipat i kakva je bila njihova religija?
Egipat su predstavljali narodi koji su verovali da duša ima više delova
U drevnim egipatskim verovanjima, duša se sastojala iz više delova. U zavisnosti od perioda njihove duge civilizacije govorimo o pet ili sedam ili devet različitih delova. Ono što je neosporno važilo za svako vreme jeste da je svaki deo duše imao svoju ulogu na putu života i zagrobnog života.
Tako je Khat bio fizičko telo, a smrtnik ga je mogao sačuvati samo mumificiranjem. Potom, tu je bilo Ka ili dvostruko ja, što se može shvatiti kao blisko zapadnjačkoj, savremenoj ideji duše. Veza između mrtvog tela i zagrobnog života bila je Ba, često predstavljena kao ptica na čelu čoveka. Senka duše ili Šuet smatrana je vodećom silom u zagrobnom životu. Sahu je bio duhovno telo koje je moglo da živi na nebesima. Ona se odvojila od drugih aspekata duše. Ah je bio poput blistave svetlosti koja je živela u Sahuu. Sekhem je bila životna snaga, a Ab ili srce, bilo je izvor dobra i zla u osobi.
Ren ili pravo ime, često se držalo u tajnosti i ljudi bi se celog života zvali po nadimku. Bilo je to ime po kome su bogovi poznavali svaku dušu i kako će se neko zvati u zagrobnom životu. Drevni Egipćani su verovali da bi čovek mogao biti uništen ako mu se obriše ime.
Egipat karakteriše vera u zagrobni život
Može se reći da je vera u zagrobni život koncept na kome je počivala čitava religija staroegipatske civilizacije. U uskoj vezi sa ovim jeste verovanje u dušu koja se sastoji iz delova. Kao najveću potvrdu za ove tvrdnje nalazimo u piramidama i mnogobrojnim pronađenim mumijama. Naime, zbog verovanja da se Khat može sačuvati samo mumificiranjem, Egipćani su svoje mrtve mumificirali i gradili im grobnice, hramove i piramide, ostavljajući hranu, dragocene predmete, pa čak i njihove voljene ljubimce u grobu.
Piramide i hramovi kao večne kuće
Želeći da dosegnu besmrtnost i ostvare večni život, faraoni su sa posebnom posvećenošću zidali svoje grobnice-hramove. Među najpoznatijim i najvećim grobnicama su svakako Keopsova, Kefrenova i Mikerinova piramida u Gizi. U njihovoj blizini se nalaze i piramide-kraljice, odnosno grobnice egipatskih kraljica Heteferes, Meritites i Henutsen. Oblik piramida prema verovanju predstavlja humku od koje je zemlja nastala. Sve piramide su sagrađene, ne slučajno, na zapadnoj obali Nila. To je zbog toga što se Egipćani zalazak sunca povezivali sa carstvom mrtvih. U Dolini kraljeva otkrivene su 63 grobnice i to je sasvim izvesno bila kraljevska nekropola drevnog Egipta. Ovde se nalazila grobnica Ramzesa II i čuvena Tutankamonova grobnica. Danas se samo može slutiti kakav je bio njihov sadržaj, pošto je većina opljačkana. Ipak, i bez drevnog blaga ove znamenitosti spadaju u najveće turističke atrakcije, ne samo u Egiptu već u čitavom svetu.
Pored Piramida u Gizi i Doline kraljeva, jedan od impozantnijih primera grobnica-hramova nalazi se na jugu Egipta. U pitanju je veličanstven hram koji je podigao Ramzes II – Abu Simbel. Ovaj kompleks sastoji se od dva hrama, a manji je bio grobnica kraljice Nefertari.
Ritual sahrane
U dugom periodu egipatske civilizacije pogrebni običaji su se menjali, ali je najverovatnije da su sa manje ili više varijacija uvek uključivali mumifikaciju, magijske rituale i priloge za grob. Čitav ritual sahranjivanja sprovođen je sa namerom da se duša prevede iz ovozemaljskog u zagrobni život.
Faraoni i plemići ispraćani su uz posebnu pripremu, jer je duša trebalo da se na svom putovanju sretne sa mnogim bogovima. Duša se u formi Ba prevozila čamcem boga Sunca – Ra, a potom bi u podzemnom svetu izlazila na sud pred Ozirisa. Jedan od najpoznatijih religijskih mitova drevnog Egipta je onaj o merenju duše na vagi istine. Naime, nakon ispovedanja bogu Ozirisu duša je stavljana na jedan tas vage, a na drugi tas spuštano je pero istine, odnosno pero boginje Maat. Ukoliko bi bili u ravnoteži, duša bi nastavljala svoj put sa Ozirisom i odlazila među pravednike u raj. Međutim, ako se ne bi ostvarila ravnoteža dušu tj. srce bi proždirao Amut, strašno čudovište pola lav, pola krokodil.
Egipćani su obožavali mačke i krokodile
Egipćani su verovali da bogovi silaze na zemlju uzimajući oblik neke specifične životinje. Iz tog razloga su razvili kult mačaka, krokodila i mnogih drugih životinja. O tome svedoče i brojni spisi i crteži na zidovima hramova gde je većina egipatskih bogova često prikazana ili kao životinja ili kao čovek sa glavom životinje.
Mačke kao čudesna bića jedna su od najprepoznatljivijih vrsta u egipatskoj kulturi. Smatrana je svetom životinjom i simbolom milosti i ponosa. Egipatski bog Ra bio je prikazan kao “Velika mačka Heliopolisa”.
Krokodili su takođe bili izuzeto poštovani u starom Egiptu. Bog vode i poplava Sobek predstavljan je u formi krokodila, a posvećen mu je hram Kom Ombo i Krokodilopolis.
Amon, koji se smatra vrhovnim bogom Egipćana, često je prikazan u obliku ovna. Boginje Izida, Hator i Nut prikazivane su kao krave ili žene sa glavom krave. Ova životinja postala je poznata kao majka faraona, koji su pritom u egipatskoj kulturi doživljavani kao bogovi.
Osim ovih, svete životinje bile su buba skarabej, šakal, bik, ptice ibis i soko.
Smatralo se da životinje dele zagrobni život sa ljudima i one su često pokopane u porodičnim grobnicama. Mnogi mumificirani oblici raznih vrsta životinja takođe su otkriveni u drevnom Egiptu, podvlačeći svetu vrednost koja im se pripisuje.
Faraoni su smatrani božanstvima
Mit o Ozirisu jedna je od najuticajnijih priča drevne egipatske mitologije i religije. Oziris je bio sin zemaljskog boga Geba i boginje neba Nut. Na početku mita, Egipat je pod njegovom vladavinom. Međutim, ubija ga njegov brat Set, koji je povezan sa nasiljem i haosom. Ozirisova supruga Izida obnavlja njegovo telo i sa njim rodi sina koji se zove Horus. Kada postane odrasla osoba, Horus izaziva svog strica Seta i boris se za presto Egipta. Sukob se, naravno, završava trijumfom Horusa, što dovodi do uspostavljanja reda u Egiptu.
Egipćani su faraone smatrali božanskom silom. Egipatski faraon posmatran je kao manifestacija Horusa u životu i Ozirisa u smrti.
Autor: Srbijanka Stanković
