Ako niste vi u pitanju, možda je neko koga znate? Ne izgledate „neplodno“, ne osećate se tako, ali posle mnogo meseci (ili možda godina?) pokušavanja da osnujete porodicu uz razna ultrazvučna praćenja i ko zna koliko analiza, vreme je da razmislite i o vantelesnoj oplodnji (VTO). Šta sve treba da znate? Evo najbitnijih činjenica!
Odluka o vantelesnoj oplodnji je jako važna. Uticaće na vaše vreme, finansije, emocije, vezu i snove da se ostvarite kao roditelji. Uprkos tome što izraz „biti trudna“ upućuje na apsolutnu jednostavnost, neplodnost je realnost za jedan od šest parova u Srbiji.
Neplodnost se ne bira!
Žene?
Godine žene su jedan od najboljih predispozicija uspešnosti IVF tretmana. To je zato što se žena rodi sa svim jajnim ćelijama koje će ikada imati, što je negde između milion i četiri miliona. Naši jajnici izbacuju jajne ćelije u redovnim ciklusima sve do menopauze kada ostajemo bez jajnih ćelija.
I pored činjenice da se svakog meseca razvija po 400 jajnih ćelija od puberteta do menopauze, samo će jedna jajna ćelija opstati svakog meseca, oslobađajući se iz jajnika na dan ovulacije kada je spremna za oplodnju.
Stope živorođene dece iz postupka In vitro oplodnje
Procenti živorođene dece od ukupnog broja žena koje su se podvrgle vantelesnoj oplodnji prvi put, po starosnoj dobi smanjuje se drastično s godinama žene, pa tako posle 40. godine naglo pada na manje od 10 odsto.
Muškarci?
Sperma je podjednako kritična komponenta i u vantelesnoj oplodnji i kod začeća prirodnim putem. Uprkos mitu da godine ne utiču na muški sterilitet, ogroman broj dokaza pokazuje da godine muškarca (i stil života), prekomerna težina, pušenje i često konzumiranje alkohola utiču na plodnost. Jedan od postupka ubrizgavanja sperme u jajnu ćeliju radi oplodnje (ICSI) omogućava da oplodnja u laboratoriji bude uspešna čak i kada postoji manji broj spermatozoida. Ipak, mit je da je samo jedan potreban za uspeh IVF-a.
Šta proces podrazumeva i kako ću se osećati ?
In vitro oplodnja „veštački“ povećava broj zrelih jajnih ćelija spremnih za oplodnju. Vaš tretman umnogome zavisi od vaše dijagnoze neplodnosti, ali za većinu parova koji se odluče za postupak vantelesne oplodnje, postupak će otprilike izgledati ovako:
Korak 1: Stimulacija jajnika
Hormon koji pospešuje rast jajnih ćelija (FSH – folikulostimilušući hormon) se nalazi u veoma malim injekcijama koje sami sebi možete dati ispod kože, u visokim ali tačno određenim dozama. Ovo dovodi do bure hormona, dajući šansu mnogim jajnim ćelijama da isplivaju na površinu. Uz vantelesnu oplodnju možemo bezbedno povećati broj jajnih ćelija koje žena proizvodi u ciklusu bez rizika od višestrukih trudnoća.
Korak 2: Aspiracija
Kada jajne ćelije dovoljno sazru (generalno folikuli dostignu veličinu od 18 -20 mm) i vaš nivo estrogena je odgovarajući broju folikula i potrebnoj veličini istih, planiramo aspiraciju.
Stop – injekcija se daje da bi stopirao rast folikula i otprilike 36 sati kasnije, izvodi se neinvanzivna operaciona procedura – sakupljanje jajnih ćelija, kako bi ih embriolog spojio sa spermom radi oplodnje. Ginekolog ubacuje usku iglu sa kamerom (ultrazvukom) kroz vaginu radi sakupljanja jajnih ćelija za In vitro oplodnju.
Korak 3: IVF – vantelesna oplodnja
U narednih nekoliko sati, embriolozi će prihvatiti sve kvalitetne jajne ćelije (one za koje smatraju da se mogu održati u životu) i pripremiti ih za oplodnju. One se onda smeste u sud sa hiljadama spermatozoida, koji su prethodno izabrani i zamrznuti, ili uzeti istog dana od muškog partnera – klasična IVF metoda. Ukoliko se koristi procedura ICSI, embriolozi će direktno ubrizgati po jedan spermatozoid u citoplazmu svake jajne ćelije.
Korak 4: Kultura embriona
Dan nakon IVF-a, embriolog ili medicinska sestra će vas pozvati da vas obaveste koliko jajnih ćelija je oplođeno. Narednih nekoliko dana, vaši embrioni će živeti u posudi, u „rerni“ koja će održavati temperaturu u vrednostima telesne temperature. Osoblje će pratiti razvoj i rast embriona i eventualno će izabrati najbolji, ili par najboljih embriona, koje će vratiti u matericu.
Korak 5: Embriotransfer
Embrioni se u matericu nežno vraćaju trećeg ili petog dana u procesu sličnom uzimanju PAPA briseva. Ako u ovoj fazi imate veliki broj kvalitetnih embriona, jedan deo njih možete zamrznuti za kasniju upotrebu.
Sada čekate…
Otprilike desetak do dvanaest dana nakon transfera embriona, može se uraditi test kako bi se ustanovilo da li se embrion ugnezdio u matericu. Običan test iz krvi, ili čak i neki kućni testovi za rano otkrivanje trudnoće, otkriće nivo hormona HCG-a, koji će vam pokazati da li ste konačno trudni. Za jedan broj parova ovaj test je nažalost negativan, a za neke će test biti pozitivan. Ukoliko imate zamrznute embrione, možete probati ponovo samo bez dodatnih terapija injekcijama i aspiracije jajnih ćelija.
Neki će dobiti novu dijagnozu nakon analize i novih saznanja o jajnim ćelijama, spermatozoidima i embrionima, to će pomoći IVF timu lekara da prilagode terapiju i plan procedure i time povećaju šanse paru za buduće pokušaje.
Za neke, to će biti poslednji put da su se podvrgli vantelesnoj oplodnji – ili se oplodnja jajnih ćelija nije desila ili nije bilo moguće uraditi transfer embriona. Razočaranje, frustracija i patnja postaju deo iskustva i javlja se potreba parova za podrškom i savetovanjem.
Za neke je, kako smo već rekli, ishod pozitivan test na trudnoću. Ali još uvek ima dosta čekanja: imate još 38 nedelja do samog porođaja. Moguć je mali broj spontanih pobačaja ili gubitak trudnoće, pa su podrška u ranoj trudnoći i dobra akušerska nega od vitalnog značaja.
Koliko TO košta?
Trošak vantelesne oplodnje je dosta varijabilan i zavisi i od vašeg zdravstvenog osiguranja. Direktno iz džepa, ukoliko sve plaćate sami sa maksimalnim troškovima može dostići 5.000 evra za jedan pokušaj, a svaki test i dodatna metoda mogu promeniti cenu.
Sedite sa svojim lekarom i pitajte ga: „Možete li me sprovesti kroz sve troškove povezane sa ovom fazom lečenja neplodnosti?“ i neka vam ih razlože. To je vaše pravo ukoliko plaćate procedure sami.
Kako pronaći pravu kliniku?
Najveća je razlika u kvalitetu lečenja neplodnosti jer je uspešnost same procedure vrlo slična od klinike do klinike u Srbiji.
Ali imajte na umu da neke klinike ne prikazuju sve podatke. Možda navode procente trudnoće za svaki započet IVF ciklus, ili za svaki urađen embrio transfer, što znači da ciklusi u kojima nije došlo do transfera nisu obuhvaćeni statistikom – to dovodi do toga da procenti izgledaju nerealno dobro. Pitajte kliniku konkretno o vašim šansama da kući iz klinike odvedete zdravu bebu i nađite dobrog lekara pored koga se nećete osećati nelagodno jer to je ključ uspeha.
Nikada se nemojte plašiti da postavljate pitanja o svemu što vas muči, i da pitate da vam se pojasni kada nešto ne razumete. Vantelesna oplodnja nije mali korak.
Tekst: Sandra Jovamović, predsednica Udruženja VTO pacijenata Šansa za roditeljstvo
