Praksa je pokazala da je najčešći uzrok gojaznosti i težine sprečavanja vraćanja kilograma posle dijete nepravilna ishrana, potrošnja energije nije u skladu sa dnevnim fizičkim aktivnostima. Još neki od razloga su agresivne dijete sa premalo kalorija, gde ste stalno gladni, a možda najbitniji razlog je nepravilno izlaženje iz dijete i jo-jo efekat. Bilo koja dijeta daje trajne rezultate tek za 10 do 12 odsto ljudi. Ovo su saveti da sprečite vraćanje težine.

 

Foto: Freepik

Možda ćete se pronaći u sledećim izjavama:

„Dijeta mi je u početku davala rezultate, ali sada je proces stao, kilogrami se ne smanjuju“

„Opet držim dijetu od prošle godine koja mi je tada dala fantastične rezultate, ali sada nije ni upola toliko efikasna“

„Idem u teretanu tri puta nedeljno, trčim isto tri puta i jedem relativno malo. Posle početnih rezultata prvih četiri do šest nedelja, rezultata nema“

„Sve što pojedem mi se zalepi!“

U velikom broju slučajeva se ne radi o metaboličkim i hormonskim poremećajima, stoga oštećenje metabolizma nije razlog za nemogućnost smanjenja masnih naslaga ili dodavanja kilograma, piše Stetoskop.info.

Pod uticajem restriktivnih dijeta, telo nastoji da po svaku cenu obezbedi energiju za održavanje vitalnih funkcija (rad srca, pluća, mozga), pa je pod ovakvim uslovima proces gubitka kilograma stopiran ili usporen, a tek posle sledi sprečavanje vraćanja kilograma koje je naporno kao i dijeta. Usporeni bazalni metabolizam je stvaran, ali nije ćorsokak u procesu mršavljenja, kako mnogi misle.

Godinama dodajete kilograme i onda želite da to rešite za dva do tri meseca. Odjednom, ukidate brdo hrane na dnevnom nivou. Najčešća greška koja se pravi je prelazak na dijetu uz veliki kalorijski deficit i obično ukidanjem nekog od makronutrijenata (često ugljenih hidrata). Nikada nemojte da pristanete na dijetu koja podrazumeva ukidanje nekog od makronutrijenata u dužem vremenskom periodu.

Ako je cilj redukovanje masne mase tela sprečavanje vraćanja kilograma, dijetu treba započeti kalorijskim deficitom od 150 do 250 kcal na dnevnom nivou, u odnosu na trenutni unos. Ako je vaš kalorijski unos ispod svakog minimuma, umesto deficita, pravi se blagi suficit i shodno tome prilagođava se fizička aktivnost kako ne bi došlo do dodavanja kilograma,

Cilj je doći do kalorijskog unosa 2.000 do 2.500 kcal na dnevnom nivou, bez dodavanja kilograma. Iza protokola postepenog dodavanja kalorija (na 7-10 dana podizanje unosa 100-150 kcal), je ideja da se telu da vremena za privikavanje na novi kalorijski unos i počne efikasno da raspoređuje nove kalorije. Tako se postiže ubrzavanje metabolizma i sprečava vraćanje kilograma (pre svega masti).

Ovaj proces se naziva obrnuta dijeta i siguran je put ubrzavanju metabolizma i održavanju postojeće ili postizanje željene telesne mase. Mada postoje studije prema kojima se naše telo vrlo brzo prilagođava na novi kalorijski unos koji je predodređen za održavanje zdrave, genetski predodređene mase, dosta je sigurnije ići postepeno.

Svaki organizam je drugačiji, pa je potrebno manipulisati kalorijskim unosom, odnosom makronutrijenata, vrstom i nivoom fizičke aktivnosti u ovom procesu, kako bi svako postigao maksimum i željeni rezultati. Uz regulisanje ishrane, ne smemo zaboraviti fizičku aktivnost i zdrav san (osam sati čvrstog sna). Tako ćete sprečiti vraćanje kilograma i održavati idealnu liniju.

Izvor: Stetoskop info