Seks je usko povezan sa emocijama, pa najčešće kada se partneri vole sve dobro funkcioniše, što uključuje i “igrarije u krevetu”. Ipak, i tu može doći do problema.

pixabay.com
pixabay.com

Prema rečima psihoterapeuta Vesne Cicivas, iako postoji emocionalna povezanost (o toj temi pisali smo u tekstu “Koje stvari moraju da se poklope da bi vaša veza uspela“), neki parovi se ne uklapaju telesno. Ovaj “deo” veze jednostavno ne funkcioniše.

– Oni imaju različite seksualne potrebe ili disfunkciju. Kako navodi Zoran Rakić, koji se bavi seksualnom terapijom nekoliko decenija, žene u proseku imaju veći problem u domenu seksa nego muškarci. I pored toga, za pomoć se mnogo češće javljaju muškarci jer je problem “vidljiviji” ako taj segment ne funkcioniše – ističe Cicivas.

SEKSUALNOST UTIČE NA ZDRAVLJE

Seksualnost je veoma značajna za funkcionisanje čoveka i loše utiče na zdravlje ukoliko je neadekvatna. Istovremeno, postoji i povratno dejstvo psihe i zdrave telesnosti na normalan seksualni život. Istorija seksualnosti zapadne civilizacije je duga i vrlo promenljiva. U jednoj epohi seks je veličan, priznaju se slobode, da bi u sledećoj epohi bio oštro osuđivan i zabranjen. Na srednjem istoku slike u pećinama sa polnim aktom označavale su božanski znak plodnosti i smatrane kao darovanje bogu za život, plodnost. Tradicionalni, patrijalahni, odnosi uključuju mnoge tabue u vezi seksualnosti i plodnosti. Zabranjuju se seksualne slobode, posebno za ženu. Pre braka je loše da se ulazi u seksualni život.

– Oblast seksualnosti je široka i multidisciplinarna. Profesor Ljubomir Erić u svojoj knjizi “Seksualne disfunkcije” navodi da su problemi seksualnosti ne samo psihološki ili fiziološki, nego kombinovani. Čovek je jedinstven, i on je celina. Tako probleme treba i rešavati, psihijatrijski, psihološki, urološki i endokrinološki – kaže sagovornisa portala Zdrava i prava.

Ona naglašava da se, prema njenom dugogodišnjem iskustvu psihologa i psihoterapeuta, poslednjih godina izdvaja jedan sindrom kod vrlo mladih ljudi koji se javljaju za pomoć.

– Sindrom bih nazvala psiho-seksualne teškoće i zastoj u sferi emotivnog, seksualnog i psihološkog odrastanja. Radi se o ljudima od 20 do 25 godina kod kojih je evidentan zastoj u funkcionisanju emotivno-seksualne sfere ličnosti, uzrokovan i “unutrašnjim i spoljašnjim” faktorima – objašnjava Cicivas.

pixabay.com
pixabay.com

DEPRESIJA I ANKSIOZNOST KAO ZNACI

Tako se, na primer, dešavalo da joj se mladi svet obraćao za pomoć iz sasvim drugih razloga za koje se na kraju ispostavilo da imaju veze isključivo sa njihovom seksualnom sferom života.

– Jovan, student od 23 godine, potražio je pomoć na insistiranje brižne majke. Predočio je svoj problem, da ne može da podnese sopstveni nos, i da razmišlja o samoubistvu ako ga ne operiše. Nakon nekoliko razgovora, kod ovog mladića je konstatovano vrlo nisko samopouzdanje, depresija, visoka anksioznost, nezadovoljstvo sobom… A na kraju, kao sam vrh ledenog brega, strah od seksualnih odnosa i neuspeha. I naravno, potpuni izostanak seksualnog iskustva – priča naša sagovornica.

Takođe, vrlo uspešna studentkinja Jelena (23) takođe je zatražila pomoć psihoterapeuta. Ona se požalila da ne može da ostvari emotivnu i seksualnu vezu. Nije imala nikakvo iskustvo, ima “kočnice” i nema pravu želju za tim.

– Devojka je veoma lepa i privlačna. Samo racionalno prepoznaje da joj nedostaje emotivni život. Kod nje je anksioznost veoma visoka. Odnos sa ocem je distanciran i konfliktan. Slično kao i Jelena, i Stefan (25) je vrlo uspešan student (završava master). On oseća da je izgubio volju i smisao. Nema želju za emotivnom vezom, niti seksom. Oseća da mu je to gubljenje vremena, i nema u tome nimalo iskustva – pojašnjava Cicivas.

Kako naglašava, kod ovih mladih ljudi ponavlja se kombinovan problem psiho-seksualnog zastoja sa visokom anksioznošću i depresivnim tendencijama ili depresijom. To ukazuje na važnost emotivnog i seksualnog života koji, ako nije adekvatan, remeti funkcionisanje ličnosti. Takođe, pokazuje i povratnu vezu između duševnog zdravlja i emotivnog i seksualnog života.

Pripremila: S. Gavrić