Ne postoji dokaz da visok nivo takozvanog lošeg holesterola prouzrokuje srčana oboljenja, zaključak je studije koju je na uzorku od 1,3 miliona pacijenata uradilo 17 renomiranih svetskih lekara. Kako oni tvrde da visok nivo lošeg holesterola može da doprinese produžetku života.

 

Njihov je zaključak da je efekat statina, lekova za snižavanje nivoa holesterola, veoma problematičan kada se koriste kao primarna prevencija od kardiovaskularnih bolesti.

Jedan od autora studije, vaskularni hirurg iz Irske Šerif Sultan, izjavio je da milioni ljudi širom sveta, od kojih veliki broj nema istoriju srčanih bolesti, uzimaju statine „uprkos činjenici da pozitivna dejstva tog leka nisu dokazana i da postoje ozbiljni nuzefekti“.

On je izrazio zabrinutost i zbog promovisanja izuzetno skupih inhibitora za dodatno smanjenje nivoa lošeg holesterola u krvi, koji na godišnjem njivou koštaju oko 20.000 evra.

Naš predlog je da lekari prestanu pacijentima da prepisuju statine i inhibitore i da umesto toga kod pacijenata identifikuju pravi uzrok kardiovaskularne bolesti, rekao je doktor Sultan.

U studiji koja je objavljena u stručnom časopisu „Expert Review of Clinical Pharmacology“ navodi se da nije utvrđena veza između visokog nivoa holesterola i arterioskleroze.

Ustanovljeno je, štaviše, da je kod pacijenata sa akutnim miokardom nivo lošeg holesterola bio niži od referentne vrednosti, kao i da je kod zdravih osoba sa niskim nivoom lošeg holesterola „značajno uvećan“ rizik od infektivnih bolesti i kancera.

Najveće otkriće je da stariji ljudi sa visokim nivoom lošeg holesterola žive duže od onih kod kojih je taj nivo bio ispod normalnog, naveo je doktor Sultan.

Autori studije su posebno ispitali da li se rizik od srčanih oboljenja smanjio zbog propisivanja statina i zaključili su da u 12 evropskih država smrtnost od kardiovaskularnih bolesti između 2000. i 2012. nije smanjena uprkos masovnoj upotrebi tih lekova.

Hipoteza da visok nivo lošeg holesterola prouzrokuje zakrčnje krvnih sudova „pokazala se kao pogrešna“. Naprotiv, zaključak je da visok nivo lošeg holesterola može da doprinese produžetku života.

Autori studije su upozorili i na mnoge štetne efekte statina koji se svesno minimizuju.

I prof. dr Višeslav Hadži-Tanović, poznati srpski kardiolog tvrdi da je granica normalnog holesterola godinama sistematski snižavana, što je dovelo do povećane upotrebe lekova, statina, koji snižavaju vrednost holesterola.

– Laboratorije kažu da je normalan holesterol do 5 mmol/l, a najnovija istraživanja pokazuju da je holesterol normalan do 7 mmol/l i da do te vrednosti ne treba uzimati lekove koji ga smanjuju. Tek ako su vrednosti holesterola konstantno veće od 7 mmol/l, lekar treba da prepiše statine, uz redovnu kontrolu jetre, štitne žlezde i šećera u krvi – kaže prof. dr Hadži-Tanović.

Holesterol je mast koja se nalazi u organizmu i predstavlja depo energije. Predstavlja glavni sastojak ćelijskih membrana i omogućava održavanje normalnog oblika ćelije. U organizmu postoji LDL ili tzv. „loši” holesterol i HDL ili „dobar” holesterol.