Neizvesno je još da li će se nastava od septembra održavati onlajn, iz školske klupe ili u kombinovanoj varijanti. A ukoliko bude povratka u učionicu, poštovaće se sve mere pa će tako đaci morati da nose maske.
Epidemilog i član Kriznog štaba naše zemlje za sprečavanje širenja Kovida-19 doktor Predrag Kon podsetio je da se medicinski deo preporuka za škole odnosi na pranje ruku, fizičku distancu, nošenje maski, dezinfekciju prostora i stalno provetravanje.
“Postoji mogućnost da se skidaju maske tokom časa, dok deca sede za svojim stolom, ali i da se obavezno stavljaju kada se kreću, na odmoru, kada izlaze napolje”, dodao je dr Kon.
Nova školska godina počinje šest meseci nakon proglašenja pandemije korona virusa. Da li je prošlo dovoljno vremena da se priviknu na maske kao deo nove realnosti? Koliko će se privikavanje na moguću obavezu nošenja ove zaštite razlikovati od uzrasta do uzrasta? Koji je najsigurniji način da se najmlađi naviknu na korišćenje maski?
“Da bi deca shvatila da moraju da nose maske, roditelji moraju da ih koriste. To je prvo i osnovno jer deca uče po modelu pa se ugledaju na ponašanje majke i oca. Ako roditelji nemaju problem da koriste masku, neće ih imati njihova deca. Ukoliko odrasli negiraju i odbacuju ovu zaštitu, činiće to i najmlađi”, kaže za “Ženu” klinički psiholog Ljiljana Jagodić.
Smatra to i pedagog i porodični psihoterapeut Milena Oparnica koja ističe prihvatanje ove obaveze neće biti nimalo lako.
“Glavno pravilo je da ne bude duplih standarda. Ako se od dece traži da nose maske, moraju to i roditelji da rade”, dodaje pedagog i napominje da je deci starijoj od sedam godina moguće objasniti da je rizik od zarazne bolest razlog zašto moraju da nose zaštitne maske.
“Deca ovog uzrasta znaju, na primer, da se treba štititi od gripa. Naučili su zašto se stavlja ruka na nos kada se kija ili kašlje pa im se na sličan način može objasniti zašto se nosi maska. Ipak, virus – nevidljiv kakav jeste, može da im izgleda prilično apstraktno, jer oni razumeju samo konkretne operacije pa im se on može dočarati crtežima kako bi im se približila situacija”, preporučuje pedagog koja je izričita da se deca nikako ne smeju zastrašivati koronom.
Da je to pogrešan i kontraproduktivan način, misli i klinički psiholog koji napominje da deci nižih razreda ne treba govoriti ni da su ona odgovorna kako se neko drugi ne bi zarazio, odnosno da će biti kriva ako se neko u njihovom okruženju razboli jer nisu nosila masku.
“Umesto toga, treba im reći: “Pogledaj i tvoj drug/drugarica nosi masku. I baka i deka ih koriste. Vidi i komšija je ima”, savetuje psiholog šta još pomaže pored učenja po modelu i dodaje:
“Deca inače vole da imaju sveske i olovke kakve ih imaju njihovi vršnjaci pa ugledanjem na njih mogu da požele da koriste iste maske. Važnu ulogu u prilagođavanju imaće i učiteljica koja bi, takođe, trebalo da nosi masku”.
Podsećanja radi, ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da će škole za nastavnike i drugo osoblje nabaviti maske, dok će za učenike to raditi roditelji (preporuka ministra je da deca koriste pamučne maske koje se mogu više puta koristiti i koje su prilagođenje njihovom uzrastu).
Od velike koristi može da bude i zajednička kupovina maski roditelja i dece.
“Mogu i da ih naprave zajedno, ali i da ih podele po grupama, na primer, maske za šetnju, maske za školu, maske za park, tako će ih dete vezivati za određenu aktivnost, a deca, hteo to neko da prizna ili ne, vole školu, raduju se učenju novih stvari i druženju”, kaže Oparnica.
Da li će biti zadirikivanja?
“Skloniji će tome biti đaci starijih razreda i to oni koje sigurno zbog maski ismevaju članovi porodice, pa prenošenjem tog obrasca na vršnjake pokušavaju da steknu određenu moć”, komentariše psiholog.
Zadirikivanja može biti zbog boje, dizajna maski ili načina na koji se ona nosi, ali ne i zbog same činjenice da se koristi, ističe pedagog.
“Sve u svemu, biće to zbunjujući proces sa saplitanjem, ali početna paradigma mora da bude samodisciplina i to na određeno vreme jer epidemija neće zauvek trajati. Biće neophodno i da roditelji i učitelji intenivno sarađuju kako bi se sprovodile mere”, dodaje Milena Oparnica dok psiholog zaključuje:
“Nošenje maski je postalo stvar opšteg vaspitanja pa čak i bonton, i kao takvo treba se predstaviti deci”.
Srednjoškolci: stalo im je do buntovništva, ali i do izgleda
I dok se postavlja pitanje kako će se đaci nižih razreda priviknuti na maske, pita se i da li će se srednjoškolci buniti protiv nove obaveze.
“Tinejdžeri se uvek protive nečemu. A svaki bunt je frustracija zbog nezadovoljene potrebe pa roditelji treba da saznaju koja to potreba njihovog deteta nije ispunjena pa se ono buni protiv maski”, kaže pedagog koja smatra da srednjoškolca koji ne želi da nosi ovu zaštitu treba direktno pitati zna li koga time ugrožava i ima li pravo to da radi.
“Oni su veoma informisani, nekada i bolje od odraslih, ali im svakako činjenice o epidemiji treba direktno izložiti. Roditelji koji su sa decom gradili odnos poverenja i prijateljstva lakše će preneti savet zašto je važno da se nose maske od autoritativnih roditelja koji nisu bliski sa decom. Dete jeste odraz porodice u kojoj je odraslo i to se vidi u svemu što radi pa i u tome da li će hteti ili ne da poštuje mere”, ističe psiholog.
Srednjoškolcima, a posebno tinejdžerkama, veoma je važan izgled pa će i iz tog ugla posmatrati maske.
“S obzirom da maska umanjuje neverbalnu komunikaciju, treba im skrenuti pažnju na značaj komunikacije očima zbog čega im maske mogu postati prihvatljivije”, poručuje pedagog.
Izvor: Blic žena
