Šećera ima i u voću, povrću, mleku, medu… Ali ih ima i u gotovo svim proizvodima koje kupujemo u supermarketu. Pored slatkoće obezbeđuju ukus, teksturu i boju i produžuju rok trajanja hrani i piću. Budući da je šećer prisutan u svakodnevnoj ishrani, dobro je poznavati vrste, strukturu ali i preporučeni dnevni unos, kako bismo na najbolji mogući način postigli balans u ishrani.

Kristalni

Beli šećer koji najčešće srećemo na rafovima i u kuhinjama i na koji uglavnom mislimo kada kažemo „šećer“.

U prahu

Beli, ali samleven u fini prah. U njega se dodaje kukuruzni štirak da se ne bi grumuljičio. Lako se rastvara i idealan je za glazuru i dekoraciju.

U granulama

Takođe beli šećer, samo sa većim zrnima, pa tako i bolje čuva oblik na visokim temperaturama. Koristi se za dekoraciju.

Iz trske

Kada se rafinira isključivo iz  trske i ne obrađuje dalje, dobija se beli šećer krupnijeg zrna, malo tamniji – i skuplji.

Demerara

Varijanta zaslađivača iz trske koji je minimalno rafinisan, što znači da sadrži melasu, što je jedino što ga razlikuje od belog. Zbog sadržaja melase odlikuju ga krupna zrna i boja ćilibara.

Turbinado

Još jedna varijanta koja je minimalno rafinisana i sadrži melasu. Često se meša sa braon šećerom, ali Trubinado ima delikatnu aromu karamele.

Muscovado

Poznat i kao šećer sa Barbadosa, i ovo je prosto varijanta belog šećera iz trske iz kojega nije uklonjena melasa. Lepljiviji je i vlažniji, sa bogatijim ukusom.

Žuti

Rafinisani beli, od repe ili trske, sa malo melase. Liči na Muscovado, ali je manje lepljiv.

Braon

Isto što i žuti, samo sa više melase i malo intenzivnijim ukusom.

 

Izvor: Zdravaiprava