“Čista i sređena kuća je znak protraćenog života.” (Izvor) Da li znate za ovu izreku, popularizovanu početkom ovog milenijuma? Verujem da su se mnogi nas, kada smo je prvi put čuli, složili sa ovom tvrdnjom, onako uz olakšanje. Nije nemoguće i da nije netačna. Pomisao na sve te sate potrošene za sređivanje nereda, čišćenje i utezanje kuće kao vreme koje se moglo provesti na izletu, putovanju, edukaciji, druženju ili okrepljenju u sauni. A posebno nas tišti činjenica da se kućni rad ne vrednuje dovoljno, kako formalno, na nivou države, tako ni u porodici.
Čista (sređena) kuća je oaza, naše sveto mesto u kome se odmaramo, regenerišemo i često provodimo najlepše trenutke u životu – trenutke sa našom porodicom. Zato je briga o domu važna kao i briga o sebi.
Svi imamo različite kriterijume šta znači sređena kuća. Nekad pribegavamo toj aktivnosti u povećanoj meri zbog nezadovoljenih ličnih potreba u odnosima i u karijeri, onda kada smo ljuti ili kada osećamo da nemamo kontrolu nad našim životima. Samo da šapnem: kontrola je mit, ideja kontrolisanja bilo čega je velika zabluda (bar kako kaže Liz Gilbert – autorka knjiga “Jedi, moli, voli” i “Velika magija”), a Liz poznaje kompleksnost ljudske duše i uči nas prihvatanju, saosećanju i kreativnosti.
Bez obzira na intenzitet, frekvenciju i povod za sređivanje nereda, verujem da se svi lepše osećamo kada vreme provodimo u urednom prostoru. Imamo elan za rad, više koncentracije za rešavanje problema i veće kapacitete da našim najvoljenijim priuštimo najbolju verziju sebe. Postoji i ta magija sporog života – slow living, koji nam prirodno dođe kao poklon kada se pobrinemo da oslobodimo energiju u prostoriji u kojoj boravimo, to jest – da sredimo nered i otarasimo se nepotrebnih stvari.
Budući da znamo da entropija (mera neuređenosti sistema) vreba iza svakog ćoška i da sve za čas postaje ono što niko ne voli – neželjeni haos, trik je u doslednosti i u redovnom primenjivanju ovih osnovnih principa za sređivanje nereda u kući i organizacije doma.
Strategija br. 1: Svaka stvar ima svoje mesto
Ovo je verovatno najvažnije pravilo za sređivanje nereda u kući. Kada nekoj stvari nismo odredili mesto, ona smeta svuda gde se nalazi. Neke predmete smeštamo na određena mesta skoro automatski. Košulje na vešalicu, majice na policu, tiganje u kuhinjski element, knjige na policu s knjigama, igračke u korpu za igračke. Šta ako u kuću unesemo predmet koji do sad nismo imali? Nešto za šta se ne nameće neka logična i intuitivna lokacija. Kao na primer, sklopivi sto za laptop? Aroma difuzer? Uređaj za prečišćavanje vazduha? Električni masažer? Naravno, ako ste vešti u optimizaciji prostora (pronalaženje načina za najbolju iskorišćenost prostora) i ako vam je bitno da prostor u kome provodite vreme deluje uredno i nezakrčeno, već ste pre kupovine zamislili gde će taj predmet boraviti. Ako niste vešti u optimizaciji prostora, ovaj element u odlučivanju pre kupovine će vam biti od velike pomoći. Predmet treba da je takav da može lako da se odloži na mesto sa koga će moći lako da se uzme. Na taj način ga nakon upotrebe samo vratite na mesto i uživate u slobodnom prostoru.
Strategija br. 2: Redovno raščišćavanje
Pretpostavljam da u svom domu imate ormane koje samo punite, punite i primenjujete snagu da zatvorite vrata. A ako kojim slučajem živite u velikom stanu, bingo – vi ne samo da imate orman, nego i čitavu sobu za odlaganje stvari. To su niše iza vrata popunjene policama i prostori ispod stepeništa koje niko nikad nije raščistio još od useljenja. A zgodne su za odlaganje i skladištenje. Tako, mračni ćoškovi postaju specifična nevidljiva čudovišta kojima se nerado približavamo, a sebi obećavamo da ćemo ih prečistiti nekad u budućnosti. Računi stari 25 godina, istekli pasoši, pocepane cipele, udžbenici osnovne škole iz prošlog veka, odeća koju su sve generacije prerasle i niko je ne nosi, uređaji koji se ne mogu popraviti i zastareli su pre 10 godina… Pa se desi da te budžake sredite samo onda kada se selite.
Niko ne voli osećaj da živi sa stvarima koje su zapravo đubre. Niko ih ne koristi i nikome nisu potrebne. One sprečavaju da vašim domom cirkuliše svežina. One su talog iz prošlosti za koga više nema mesta u sadašnjosti.
I, ne osećajte se loše zbog bacanja. Znamo da je odavno trebalo da priznamo sebi da nam neki predmet više nije potreban. Takođe, živimo u takvom društvu da ima ljudi koji naše smeće, onda kada ga bacimo (pored kontejnera), pregledaju, sortiraju, odvajaju i ponovo koriste. Nešto za svoju ličnu upotrebu, a nešto i za prodaju na buvljim pijacama. Tako naše smeće zapravo postaje materijal za reciklažu, ponovnu upotrebu i korist drugim ljudima.
Strategija br. 3: Đubre je za bacanje
Ova izjava je logična, ali se ne sprovodi često u praksi. Zašto? Zato što nam je teško da nešto proglasimo “đubretom” i da ga bacimo. Ako je predmet izbledeo, polomljen, uflekan, trajno isprljan, iznošen, ima delove koji nedostaju, pokvaren tako da se ne može popraviti na održivi način, bacite ga.
Često mislimo da upotrebni ciklus nekog predmeta nije završen i oklevamo da ga proglasimo neupotrebljivim. Tu je i griža savesti zbog promišljanja da li smo napravili dobru kupovinu, da li je trebalo da izaberemo drugi model, od drugog proizvođača, da li je to bila ishitrena kupovina, a ne možemo ni da se oglušimo o glas tradicije i domaćica iz starih vremena, koje su smatrale da je bacanje stvari greh. Čak i probušena šerpa može nečemu da posluži! Održite zamišljeno suđenje nekom predmetu, proglasite ga neupotrebljivim, iznesite dokaze i donesite presudu. Odvojite trenutak i u tišini zahvalite toj stvari koju ste voleli, ali koja nije više korisna, i nastavite sa svojim životom uživajući u novom slobodnom prostoru koji ste dobili.
Strategija br. 4: Da bi jedna stvar ušla u kuću, jedna mora da izađe
Na ovaj savet za sređivanje nereda u kući najčešće nailazimo. Ideja je da svaki put kada unesete nešto novo u svoj dom, treba da se otarasite nečeg starog.
Vrednost ove strategije je što pomaže da sagledate veću sliku, a to je ravnoteža kada su u pitanju materijalne stvari kao imovina koju posedujemo. Treba da želimo da gospodarimo stvarima u domu, a ne da im robujemo. Trebalo bi da razmislimo pre nego što nešto novo kupimo i da često pravimo popis onoga što imamo. Povremeno uradite test tako što ćete da sagledate koje stvari koje imate više ne želite, koje stvari vam više nisu potrebne a koje vam se više ne dopadaju.
Ova strategija pomaže i kao preventiva, kada razmišljate o kupovini nekog predmeta.
Dobra pitanja koja možete da postavite sebi prilikom kupovine su:
- Da li će vrednost ovog predmeta biti srazmerna potrošenom novcu na nju, ili čak i veća od toga?
- Da li za isti novac mogu da na nematerijalan način poboljšam kvalitet života?
- Da li će prisustvo ovog predmeta u mom stanu/kući učiniti da se osećam opušteno ili opterećeno?
Ako predmet prođe test, kupite ga. Ako ne prođe, zaboravite na njega i zadržite tu neku stvar koja bi morala da leti iz kuće, da ste kupili nešto novo.
Strategija br. 5: Zaustavite nered pre nego što se pojavi
Omiljeno pravilo većine žena! Preventiva je najbolja terapija, čak i kad je sređivanje nereda u pitanju. Blagovremena akcija sprečava da se nered, to jest gomile stvari koje nisu na svom mestu, pretvori u zastrašujući pakao kome nećete znati odakle da priđete, odakle da počnete, kako da se izborite. Sve što ne želimo da raste sečemo u korenu, pa to pravilo važi i za sređivanje nereda u kući. To ćemo uraditi tako što ćemo stavljati stvari na svoje mesto (strategija 1), ali i procenjivati šta ulazi u naš dom.
Evo jednostavnih predloga kako da sprečimo da se nered uopšte pojavi:
- Izbegavajte besplatne uzorke i poklone koje daju prodavci u promotivne svrhe, kao i druge stvari koje vam nisu potrebne, a koje nam nameću trgovine. Ljubazno se zahvalite i odbijte da primite taj predmet, osim ako sigurno znate da će ga neko u vašem domaćinstvu koristiti.
- Budite osvešćeni i kada je u pitanju klasična i elektronska neželjna pošta u pitanju: bacite u kantu za đubre i pritisnite na računaru “briši”.
- Reklamne letke za usluge koje će vam možda biti potrebne – čišćenje tepiha, vodoinstalaterske usluge, krečenje, popravka roletni – slikajte telefonom i čuvajte kao sliku u elektronskom obliku. Štampane letke teško pronalazimo onda kada nam zatrebaju, već tražimo uslugu na internetu. A gomila tih papirića i dalje stoji na polici i skuplja prašinu.
- Ne dozvolite da vas kupovne navike drugih ljudi navedu da kupite nešto što vam ne treba, ne uklapa se u vaš budžet, enterijer, stil života i potrebe vaše porodice.
- Konačno, majka svih pitanja, koje najefikasnije daje rešenje da li treba nešto da kupite ili ne – “Da li bih ovo kupila/kupio dvaput?”. Ovo pitanje ima moć da proizvede kristalno jasan odgovor – veliko DA ili veliko NE.
Strategija br. 6: Umesto da ga sklonite, izbacite ga
Ovo je strategija na kojoj uglavnom svi padamo. Sklonost da po kući premeštamo predmet koji nam ne treba, umesto da ga bacimo. To je ono kada se mučimo da nekom predmetu odredimo mesto, pa tako zauzima prostor i smeta. Guramo ga i zavlačimo u ćoškove gde neće biti toliko vidljiv. Kad nije na vidiku i pri ruci, manje ga i koristimo, pa tako postaje neupotrebljivi nered.
Nekad mislimo da sređivanje nereda znači bolja organizacija odlaganja stvari, ali kad predmetu teško nalazimo trajno mesto, to obično znači da, time što ga krijemo i guramo u drugi plan ili premeštamo da ne smeta, zapravo i nije potreban. Razmislite da li bi nekome od vaših prijatelja i rođaka bilo korisno da imaju tu stvar i poklonite im, prodajte preko oglasnika, reciklirajte ili – bacite. Očistite, spakujte u kesu i stavite pored kontejnera. Nekome će biti od koristi.
Strategija br. 7: Sređujte nered u hodu
Jednostavno pravilo koje možete da primenite na stan, automobil, dvorište, bilo koji prostor u kome boravite. A glasi: kada menjate lokaciju – na putu do druge lokacije pokupite sve stvari koje su razbacane i nisu na svom mestu.
Kad iz dvorišta ulazite u kuću – uzmite sve što niko ne koristi i vratite na svoje mesto. Na putu iz dnevne sobe do kuhinje složite jastuke i odložite knjige, tablet ili daljinske upravljače. Izlazeći iz kupatila, odnesite torbu za kupovinu u ostavu. Važno je da cela porodica bude uključena i da svako stekne naviku da skuplja stvari na putu iz jedne prostorije u drugu. Što više ukućana prihvati ovu naviku – to bolje.
Napuštamo jednu sredinu, skeniramo pogledom stvari koje se nalaze oko nas, uzimamo ih i odlažemo na njihova mesta. Prilikom izlaska iz trpezarije – gledamo šta treba gde da se odloži. Izlazimo van kuće, vraćamo sve što smo koristili na mesto. Kada smo u parku s decom i kada idemo kući nakon igre, pregledamo da li smo uzeli sve rekvizite sa sobom, tačno? Tako isto treba da se ponašamo u našem domu. Jedna soba je jedna lokacija, kutak s računarom je posebna lokacija, kutak gde je televizor je posebna lokacija. Prelazak iz jedne lokacije u drugu koristimo da vraćamo stvari na mesto. Možemo da učinimo ovu aktivnost zabavnom i da odredimo broj stvari koje ćemo pokupiti i srediti u hodu. Pet, deset. Deci će ovo biti igra u kojoj će se učiti i odgovornosti i brojanju. Tokom vremena ćete videti koliko će se gomile stvari koje nisu na svom mestu smanjiti.
Strategija br. 8: Ne čuvajte tuđe stvari
Za ovo ne treba velika mudrost: vratite stvari koje nisu vaše. Zašto da vam tuđe stvari prave nered? Ako je neko zaboravio nešto u vašem stanu, ne čekajte da dođe po njih već ih vi odnesite. Ono što uglavnom svi radimo je da tuđu stvar spakujemo i odložimo u ormarić u predsoblju ili u hodniku do ulaznih vrata, kako bi spremno sačekala da je vlasnik preuzme. Dešava se da smo dobili hranu pa treba da vratimo posudu, popravili smo prijatelju nešto što nije preuzeo, knjigu koju smo dobili na zajam vlasnik ne potražuje, majstor je zaboravio sitan alat, ili smo napravili uslužnu kupovinu za prijatelja kome neka prodavnica nije blizu.
Ljudi su zauzeti, nije im usput, sledeća poseta ili najava druženja se odužila, ili su zaboravili – nikakav problem, najavite se i odnesite im sami. Koliko god da je veliki prostor u kome živite, u njemu ne treba da budu stvari koje vam ne koriste. Neka vam postane navika da kad god izlazite iz kuće, ponesete i nešto što nije vaše i odnesete vlasniku. Vaše noge će se buniti, ali će vam glava biti zahvalna. Oslobodićete se neželjenih stvari.
Strategija br. 9: Primenjujte test za definisanje nereda
Sređivanje nereda i oslobađanje od viška stvari je postalo ne samo trend, nego nasušna potreba. Postoje ljudi koji su prepoznali masovnost ovog problema i osmislili efikasne sisteme za sređivanje nereda koji pomažu ljudima.
Jedna od njih je i Mari Kondo, konsultantkinja za organizaciju prostora i ekspert za sređivanje nereda. Ona je osmislila KonMari metod, kako bi ljudi kroz organizaciju doma i pravila za sređivanje nereda imali kvalitetniji život. Jedna od njenih ideja, koja pomaže kada treba da procenite da li je neki predmet nepotreban (te kao takav zapravo nered koga treba da se oslobodite), je da uzmete predmet u ruke i osetite da li kod vas taj predmet pobuđuje radost. Ako osetite da vam neka bluza, na primer, stvara pozivitna osećanja i dobro raspoloženje, treba da je zadržite. Ako vas preplave osećanja nekorisnosti, niske energije i potrošenosti, ta bluza nema više šta da traži u vašem životu.
A pored osećanja radosti i upotrebne vrednosti, važna nam je i estetika. Vilijam Moris, britanski dizajner tekstila, kaže: “Nemojte imati ništa u svom domu za šta mislite da nije korisno i lepo”. Naime, ako je sve u vašoj kući vama korisno i lepo, vaš dom će biti mesto u kome vlada ravnoteža i harmonija.
Strategija br. 10: Ne pravite novi raspored za nered
Slično kao i kod strategije br. 6, važno je da osvestimo naviku da premeštanje stvari koje nam nisu potrebne nije sređivanje nereda nego stvaranje privida sređivanja nereda. Organizacija prostora nije samo odlaganje stvari već selektivno odlaganje. To znači da uvek pri sređivanju treba da razmišljamo je li ta stvar upotrebljiva za nas, da li je neko od ukućana koristi, da li treba da bude u našem domu ili je vreme da joj kažemo zbogom.
Stare igračke obično premeštamo po kući, ne želeći da ih odbacimo. Roditeljima je teško da odluče da se otarase igračaka koje je dete preraslo, jer igračke za roditelje neretko postaju mitski predmeti – stvari koje izazivaju lepa sećanja na naš život kada je dete bilo malo, emocije koje smo imali kada smo uživali u dečijoj igri i nostalgična osećanja. Zato nas emotivna vezanost za neki predmet sprečava da je odbacimo.
Mame su često veoma stroge kada biraju kojoj će prijateljici ili rođaci dati da nasledi neku igračku svog deteta. Važno nam je da znamo da će predmet koji je za nas predstavljao portal za ulazak u svet lepih uspomena biti u pravim rukama. Kako bi napravili više mesta u svom domu za nove stvari, nove doživljaje i novu energiju – oslobodite se tog predmeta. Održite mu mali ritual zahvalnosti, recite da je odigrao divnu ulogu u vašem životu, da ste uživali u srećnim trenucima dok ste ga imali i – pustite ga od sebe.
Strategije za sređivanje kuće primenite kao eksperiment, u svom ritmu. Neki predlozi će vam više odgovarati, neki će biti možda neprimenjivi. Cilj je da živite u prostoru koji će vam pružiti osećaj mira, svežine i dobre energije, one koja je vama potrebna za vaše blagostanje i vitalnost.
Autor: Sanja Nešić
