Poželela sam da Marku podarim što vernije zabeležene nežne momente njegovog ranog detinjstva, da mu dočaram vreme koga se on kasnije neće sećati, a u kome beskrajno uživamo razmenjujući nežnost i ljubav svakoga trenutka, priča mlada mama Marta Rojnič koja je krevetić svog sina pretvorila u najveselije i najluđe mesto na svetu.
Moje interesovanje za fotografiju je veliko, te sam, pripremajući se za dolazak bebe, istraživala i osmišljavala kako ću beležiti njegove prve trenutke. Između ostalih naišla sam i na radove profesionalnih fotografa, kao što su Liao i Ernesen, koje su decu fotografisale na sličan način – uspavane bebe na različitim pozadinama.
Kada je mali Marko, na radost svih ukućana, stigao kući iz porodilišta, netremice sam gledala u tu malu, toplu veknu od zlata i svile. Budno sam ga posmatrala noć i dan oduševljena njegovim predivnim licem, kosicom i ručicama dok je on spokojno i zadovoljno spavao.
Pitala sam se šta tako mala beba može lepo da sanja, ali odgovor koji sam dobila od stručnjaka je – ništa! Zamislite!
Uz naučno obrazloženje kako bebe nemaju još uvek nikakvog iskustva pomoću koga bi mogle da konstruišu snove. Posmatrajući njegove promene na licu dok spava, meni to objašnjenje nije leglo, nije mi bilo prihvatljivo.
Onda smo Marko i ja odlučili da im pokažemo i dokažemo da ipak greše. Kako njegove pustolovine ne bi prošle neprimećeno, odlučila sam da ih sve zabeležim!
Prvi meseci života iz bebine perspektive. Na osnovu Markovog meškoljenja i izraza mama je vizuelizovala, uz pomoć tkanina koje su joj se našle pri ruci, u kakve se to pustolovine beba upustila. I Marko je bio zadovoljan te nastavljao mirno da plovi u svetu snova.
Svi Markovi snovi izgrađeni su od mekih posteljina, toplih ćebića, glatkih jastučnica, platnenih pelena, šarenih marama i ponekog bebećeg odevnog predmeta. Sve slike nastale su u ugodnom ambijentu naše spavaće sobe, a scenografija se postavlja na krevet.
Razlog za ovo je dvostruk: ovde je polazna stanica Markovih snova – sve se dešava u mirnoj, udobnoj i toploj atmosferi kreveta na kome moja beba inače spava; ja imam, na dohvat ruke iz našeg ormara, raznobojne tkanine koje oblikuju njegove pustolovine.
Kada je predstava postavljena, a beba spokojno spava, popnem se na stolicu ili male merdevine kako bih sto bolje zabelezila trenutak. Fotografije nastaju popodne, kada je vreme za popodnevnu dremku. Naravno, uvek sam vrlo oprezna da ne probudim bebu, njegovi snovi su mi dragoceni!
Komentari koji pristižu od kada su fotografije potpuno neplanirano i nenadano obišle svet me zaista uvek obraduju i ganu.
Pretpostavljam, da su fotografije stekle takvu pažnju jer nas podsete kako je to divno biti dete i bezbrižno uživati u maštarijama. Dakle, odrastite ali nikada nemojte da zaboravite i zapostavite razigrano dete u sebi! Dečja mašta može svašta! Nadam se da će Marku, pored priča koje ću mu svakako prepričavati, fotografije biti lepi dokumenti najranijeg detinjstva i da će uspeti da mu prenesu bar delić radosti koju svakodnevno osećam sa njim.
Marta Rojnič (28) je istoričar umetnosti. Ona pretvara snove svog četvoromesečnog sina Marka u jedinstvena umetnička dela. Na specifičan način oblikovala je posteljine, toplu ćebad, mekane marame, platnene pelene…Padobranac, mornar, violinista, ronilac, slikar, astronaut, pilot, kralj… Mnogi se ni za ceo životni vek neće oprobati u ovim zanimanjima, u kojima se oprobao mali Marko za samo četiri meseca bebećeg života zahvaljujući svojoj kreativnoj mami.
Fotografije Marte Rojnič stekle su svetsku popularnost preko društvenih mreža. Pored ljudi iz naših balkanskih država javljaju joj se i Englezi, Španci, Francuzi, Rusi, Egipćani, Kinezi, Mađari, Portugalci, Amerikanci tražeći dozvolu da objave fotografije.
