Ana Lipowatz, nutricionista, farmaceut i autorka programa ishrane fett-frei, otkriva povezanost ishrane i emocija. Prema njenom mišljenju ka hrani nas ne vode isključivo emocije- prema hrani nas primarno vodi osećaj gladi, odnosno postoji fiziološka glad, ali i emocionalana glad.
“Prema hrani nas primarno vodi osećaj gladi, tj postoji fiziološka glad, ali i emocionalana glad. Kako da razlikujemo emocionalnu od fiziološke gladi? Fiziološka glad se razvija postepeno, obično četiri sata posle poslednjeg većeg obroka i neko vreme možemo da je trpimo. Emocionalna glad dolazi iznenada i moramo je utoliti odmah. Da bismo zadovoljili fiziološku glad, dovoljno je da uzmemo “nešto jestivo”. Emocionalna glad je fokusirana na određenu hranu. Fiziološka glad se zadovoljava tokom jela i stvara osećaj sitosti. Emocionalna glad nas ne čini sitim. Ono što je jo značajno, mentalnom snagom ne možemo pobediti fiziološku glad, dok emocionalnu glad možemo”, kaže na početku razgovora za portal Zdrava i prava Ana Lipowatz.
Prema njenim rečima, svaka emocija može izazvati pojačanu želju za nekom hranom.
“Mislim da emocije nisu povezane sa ishranom na taj način, već to zavisi o preferenci kod svakog čoveka poseno. Neko je “slab” na kolače, neko na čokoladu, ali neko će pre uzeti čips, grisine nego čokoladu ili đevrek umesto kroasana. Muškarac će rađe uzeti ljutu kobasicu, a žena kiflicu. Teško je naći neko pravilo. Ne postoji važeći koncept koji bi svrstao ljude u određene tipove ili obrasce kad je ishrana u pitanju. Ovo su dva moguća modela podele koji na ilustrativan i zabavan način to pokazuju. Mogu nam pomoći da prepoznamo određene obrasce ponašanja ljudi, ali i sebe, naravno. Evo jedan od modela. Nestrpljivci – jedva sačekaju da se jelo i posluži, a već sve pojedu, emotivci kad su emocionalno potreseni, odmah počinju da jedu, skupljači tipično za majke sa decom jedu u stilu “da se ne baci”, istrebljivači jedu iz dosade ili nezadovoljstva. ne vole da kuvaju, jedu “s nogu”, a večernjaci čekaju veče da u miru jedu”, kaže Ana Lipowatz.
Iz prakse, navodi naša sagovornica, može da zaključi da su ljudi idealnu ishranu shvatili kao pregršt, uglavnom nepovezanih preporuka i zdravih saveta, da su namirnice podelili na “ove goje”, a “ove ne goje”, da su fokusirani na detalje i finese u ishrani, a da su pravu suštinu izgubili iz vida.
“Ne goji hleb, a mršavi brokoli, već je koncept taj koji goji odnosno mršavi. Tokom programa FETT-FREI važno je da se postavi temelj zdrave ishrane, da se napravi red u ishrani, a zatim sledi nadogradnja. Poenta ishrane nije težnja da se nađe najzdravija ishrana, jer je to iluzija, već jedna održiva ishrana koja je u svakodnevici prosečnog čoveka realno izvodljiva. Moja definicija zdrave hrane kaže da je pravilna hrana ona koja duže vreme čini osobu sitom. Ukratko, red i mera u obrocima, ali i raznovrsnost ishrane uz praćenje sezonskoh kalendara s akcentom na prirodne i manje prerađene naminice”, navodi i dodaje:
“Upravo ovo sto sam napisala odnosi se na svako doba žene. Ja žene ne pitam koliko imate godina, već koliko se mlado osećate, jer ne retko imam žene koja sa 35 izgledaju kao da imaju blizu 50, ali i obrnuto. Tu u mnogome igra ulogu stil života, genetika, stečene navike, aktivan ili pasivan način života, povećana težina, stres, bolesti, terapija i mnogo drugih faktora. U odnosu na te parametre treba prilagoditi ishranu”.
Dr Ana Lipowatc je osnivačica programa Fett-frei i voditeljica ordinacija Fett Frei u Beču, Beogradu i Podgorici, autor knjige o programu Fett-frei. Ona je bila predavač regionalne online konferencije Hormonska veza koja traje do 10.2.2021. i tu je govorila upravo o temi emocija i ishrane.
Autor: Mariota Vlaisavljević
