Antibiotici su neopravdano na lošem glasu, a njihova primena koja često nije kontrolisana može dovesti do globalne antibiotske rezistencije što će u budućnosti ako se ne spreči predstavljati veliki zdravstveni problem. Ono što građani moraju da znaju antibiotici leče bakterijske ne virusne infekcije i njihova adekvatna primena je jedini ispravan način korišćenja, zaključak je radionice koju je organizovala kompanija MSD Srbija pod nazivom “Antibiotska rezistencija – iskustva i izazovi”.
Od 2015. globalno se vodi strateška edukacija kako bi se izbegla ova potencijalna opasnost, jer u slučaju rezistentnosti antibiotici neće biti delotvorni kod određenih boelsti koje se samo na taj način leče. Naime, SZO upozorava još od tada da AMR postaje globalna
pretnja javnom zdravlju.
Zanimljivo i očekivano, na radionici je iznet i podatak da je tokom pandemije promet antibiotika povećan za 28 odsto.
“Rezistencija je neizbežna posledica upotrebe antiinfektiva protiv raznovrsnih populacija mikroba. Moramo imati racionalnu upotreba antibiotika, ona mora biti izbalansirana u skladu sa porerbama pacijenata. Takođe, neophodno je i podizanje svesti, nivoa znanja i razumevanja bezbednosti pacijenata i razumevanje ABR putem delotvorne komunikacije, edukacije i obuke opšte populacije i zdravstvenih radnika”, rekao je prof. dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti UKC Srbije.
Prema njegovim rečima, ključn aje kontrola izdavanja lekova na recept, ali i kontrola kada se ovi lekovi prodaju bez recepta što nikako ne bi smeo da bude slučaj u praksi.
Šta je antibiotska rezistencija?
Svetska zdravstvena organizacija definiše antibiotsku rezistenciju kao otpornost koja se javlja kada bakterija menja svoj odgovor na primenjeni lek, antibiotik. Dakle u tom slučajku bakterije postaju otporne na antibiotsko delovanje. Koristi od upotrebe antibiotika prevazilaze rizik od njihovog korišćenja, ali samo ako se pravilno koriste, ali često je slika u praksi drugačija pa se oni koriste i kod virusnih infekcija iako je korišćenje antibiotika pravilan odgovor skoro isključivo u lečenju bolesti koje izazivaju bakterije.
- Antibiotska rezistencija spada u najurgentnije pretnje javnom zdravlju stanovništva.
- Antibiotici spašavaju živote, ali, prilikom svake upotrebe, istovremeno je moguća i neželjena reakcija na lek, kao i razvijanje antibiotske otpornosti.
- Antibiotska rezistencija ne znači da je telo postalo otporno na antibiotik, već se radi o bakterijskom razvoju otpornosti na delovanje antibiotika.
- Ukoliko bakterija postane otporna više nema mogućnosti borbe, delovanja antibiotika, što omogućava umnožavanje bakterije, i širenje infekcije u organizmu.
- Neke od otpornih bakterija nije uošte moguće izlečiti, a omogućeno je njihovo širenje i na druge ljude.
- Antibiotici ne deluju na viruse, poput onih koji izazivaju prehladu, grip, bronhitis ili curenje iz nosa, čak i ako je sluz gusta, žuta ili zelena.
