Kada pomislimo na sport prva asocijacija su takmičenja. Rezultati, uspesi. A šta ako oni nisu na nivou očekivanja, zadatih postignuća? Kako se boriti sa stresom zbog ishoda, sa samim sobom i konkurencijom. Za portal Zdravaiprava govori jedan od svetskih stručnjaka Ruben Sančez, direktora programa za “Vrhunska postignuća bez stresa”španskog olimpijskog tima na Svetskom prvenstvu u veslanju u Beogradu.
Jako je zanimljiva tema svesnost i sport. Šta tačno podrazumeva? Svesnost sebe,rezultata, prioriteta, postavljanja ciljeva? Na šta se sve odnosi?
Svi ljudi koji se bave sportom, bilo da su sportisti, treneri, sportski direktori ili predsednici sportske organizacije ili saveza, traže najviši nivo učinka i sreće dok rade ono što najviše vole. Mogućnost pristupa i uživanja u njihovim atletskim, organizacionim i društvenim praksama najvišeg stanja svesti ili koje se takođe nazivaju vrhunsko iskustvo je preduslov ako žele da otključaju svoj puni atletski potencijal. Problem je u tome što danas većina ljudi koji se bave sportom traže to iskustvo van sebe. Ovo uzrokuje velike blokade u performansama koje uključuju anksioznost, depresiju, nasilje, nezdravo takmičenje, itd… u svetu sporta.
Andres Inijesta, član španske fudbalske reprezentacije svetskog šampiona, koji je postigao pobedonosni gol na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi 2010. godine, izrazio je da je kada je primio loptu osetio tišinu i znao je da će postići gol. Skoro svi sportisti na svetu su imali flov iskustvo gde su se osećali smireno ali veoma dinamično, osećali su da je igra u usporenom snimku, osećali su se puni energije i nepobedivi. Surova istina je da oni ne znaju kako da to repliciraju. To je ono što frustrira sportiste, trenere i sportske direktore. Razlog zašto se to dešava je taj što imaju ograničen pristup performansama. StressFreeSport je tu da im pokaže koliko konzistentan vrhunski učinak može biti u osnovi njihovog atletskog, organizacionog i društvenog učinka.
Tokom poslednjih godina, nauka je potvrdila da je vrhunsko iskustvo u nama, to je stanje mirne budnosti kojem svi mogu pristupiti bez obzira na godine, rasu ili poreklo, jer je lako dostižno na najdubljim nivoima našeg uma. Nauka je ovo stanje nazvala transcendentalna svest, stanje čiste svesti. Ovo 4. stanje svesti, koje se razlikuje od stanja svesti u budnom stanju, spavanju i snu, nudi osobi mogućnost da pristupi stanju vrhunske performanse koje se nalazi u njima samima i da ga postepeno iznese u sve oblasti života uključujući i sportsku praksu. Ovo iskustvo otvara „novi“ pristup sportskim performansama i sposobnosti da imamo konzistentnije vrhunske performanse u našoj atletskoj karijeri, tako da možemo mnogo lakše uživati u najboljoj verziji sebe kroz sport, dajući veliki doprinos sopstvenom uspehu, uspehu naši timovi, naše sportske organizacije i sportska industrija u celini.
U sportu su važni i možda najvažniji rezultati. Kako stići do njih sa što manje stresa?
Sport je sredstvo da se pojedinci i društva čine sve srećnijim. Ako zaista želimo da stvorimo najviše rezultate u sportu, industrija bi trebalo da ponovo shvati šta je vrhunska performansa, kako da se postigne i kako da bude dosledna kako bismo mogli da postignemo najviše rezultate radeći manje. Da bismo to uradili, moramo prvo da shvatimo da je vrhunska izvedba stanje koje imamo unutar, i sa odgovarajućom tehnologijom – transcendentalnom meditacijom, možemo joj sistematski pristupiti i doživeti je kao osnovu naših treninga i takmičenja koja obezbeđuje naše sposobnost da budemo na vrhu našeg učinka čak i pre nego što počnemo da nastupamo.
Svi sportisti znaju da ako žele da treniraju fizički im je potrebna tehnologija koja meri njihov puls, vatove itd… ako žele da se mentalno poboljšaju potrebna im je sportska psihologija, ako žele da imaju više emocionalne stabilnosti da bi mogli da nastupaju na najviše pod ogromnim stresom, moraju da angažuju trenera. Pa, ako želite da iskusite stanje vrhunskog učinka koje imate, preporučujemo Transcendentalnu meditaciju, jer je nauka potvrdila njen uticaj na performanse u više od 650 studija na 200 stotina nezavisnih univerziteta u 33 zemlje širom sveta.
Koliko se razlikuje pristup prema deci u odnosu na odrasle?
Pristup je isti, razlika je u tome što deca imaju mnogo više čistoće, manje otpora, manje stresa, bliža su vrhunskom iskustvu, svom toku, oličavaju ga u svemu što rade, zato imaju beskrajnu energiju, oni su prirodni, laki i bez napora u svom pristupu životu i performansama. Problem nastaje kada ih odrasli i pravila stave u kutiju i kažu im kako da se ponašaju, u tom trenutku zaborave ko su i kako da dobiju najbolju verziju sebe. Zbog toga, odrasli umesto da postanu inspiracija za decu, oni postaju blok, ugrožavajući njihov prirodni impuls ka sreći, izvrsnosti i veličini. Imamo izreku u fudbalu; ako ne znaš da igraš, bar ne ometaj druge. Molimo odrasle, prevaziđite svoja ograničenja, ponovo naučite svoj put ka postizanju vrhunskog učinka i protoka, tako da možemo pokazati deci najlakši put do izvrsnosti i sreće za generacije koje dolaze.
Šta je važnije u sportu – rezultat,cilj ili radost takmičenja?
Oba su podjednako važna, i oba su lako dostupna, ako znate gde da ih pronađete. Najvažniji koncept je da shvatite da ako ste sposobni da postignete cilj pre nego što počnete da se takmičite, radost takmičenja će uvek biti tu. Ključ za to je, kao što je gore pomenuto, da ga tražite u sebi, ne spolja, ne po rezultatu utakmice, ne na tribinama, na novčanom računu, već u stanju vrhunskog iskustva koje imate unutar i učinite to prioritetom, osnovom svega što radite u svom životu i sportskoj karijeri, na taj način ćete uvek pobeđivati što će vam obezbediti konstantnu radost bavljenja onim što najviše volite, sportom.
Kako prihvatiti poraz i koliko je to teško naučiti?
Poraz je perspektiva, to je ograničeno razumevanje vaše sadašnje stvarnosti. Poraz je izbor, ako želite da izgubite, čak i ako pobedite na takmičenju možete se osećati gubitnikom. Koliko puta sportisti osvoje medalju i osećaju da nisu dali najbolju verziju sebe, pa se osećaju kao da su izgubili. Naprotiv, vidimo osobu koja je bila 8. u trci ili šampionatu i potpuno je srećna i zadovoljna. Poraz je perspektiva, izbor. Ako želimo da naučimo o tome, moramo da naučimo i doživimo stanje u kome poraz ne može da nas stigne. Najgora stvar za sportistu ili ljude povezane sa sportom je da osećaju da mogu više. Čim dobijete ovo, svaki put kada rastete, pobeđujete. Jednom kada ovo doživite i shvatite, nema prostora za poraz. Život je pun, sve što se dešava, dešava se da večno pobeđujete na terenu i van njega, pa uživajte.
Pristup sportu zasnovan na svesti ima za cilj da revitalizuje sportsku industriju kroz shvatanje sportista, trenera i čitavog sportskog osoblja da postoji drugi način za postizanje vrhunskih performansi. Mi nudimo to drugačije shvatanje, da bi oni mogli da ostvare svoje snove, podignu svoje performanse, ostvare ciljeve bez stresa. Mi podučavamo nešto što je drevno, ne izmisljamo ništa novo. Samo pokušavamo da upotpunimo, podržimo, pomognemo postojeću industriju da shvate da ima mnogo toga više sto može da se uradi nego što se radi trenutno, da bi se postigli vrhunski rezultati. To je naš cilj, podrška. Rast sporta sada ima alat koji omogućava evoluciju pojedincima u društvu, da budu srećniji i da stvaraju srećnija okruženja, srećnija drustva i u krajnjem, srećniji svet.
Izvor: Zdravaiprava
Foto: Milan Lukić
