Reumatske bolesti su jedan od najčešćih uzroka invaliditeta i najčešći razlog bolovanja i ranog penzionisanja. U Srbiji su reumatska oboljenja i najčešća dijagnoza posle bolesti srca i krvnih sudova, smatra se da čak tri četvrtine stanovnika boluje od nekog oblika reumatizma, a bol u leđima najčešća je bolest posle kijavice.
Kada čujemo da osoba pati od “reume” pomislimo odmah na stare ljude i to je prva, ozbiljna zabluda. I sam termin “reuma” je narodni izraz koji se pogrešno vezuje za neka oboljenja. Reumatske bolesti spadaju u vodeće masovne nezarazne bolesti, a najveći broj obolelih su u najproduktivnijem periodu života od 18 do 65 godina.
“Reumatske bolesti su raznorodna grupa oboljenja, ima ih preko 200, ali im je zajedničko da osobe osećaju bolove u zglobovima, tetivama, ligamentima, mišićima. Uzroci bolova mogu biti veoma različiti, a iza sličnih simptoma mogu se kriti i veoma teške bolesti koje, ukoliko se ne otkriju i ne leče na vreme, za posledicu imaju težak invaliditet i kraći životni vek. Teži oblici reumatizma znatno češće pogađaju žene, pa one oko tri puta češće boluju od sistemskih bolesti vezivnog tkiva, kao što su reumatoidni artritis, lupus i sklerodermija, dok muškarci češće pate od gihta i spondiloartritisa”, kaže doc. dr Goran Radunović, specijalista interne medicine, direktor Instituta za reumatologiju.
Oboljevaju i deca
U Srbiji više od 2.000 dece boluje od zapaljenjskih reumatskih bolesti.
“Deca, nažalost , oboljevaju od najtežih reumatskih bolesti. U pitanju su autoimunske bolesti vrlo nepredvidivog toka, koje su doživotne i ukoliko se rano ne prepoznaju i odmah ne leče, očekivanu dužinu života mogu skratiti i do 10 godina”, upozorava naš sagovornik.
Na Institutu za reumatologiju, ustanovi sa tradicijom dužom od pola veka, zbrinjava se oko 70 odsto svih pacijenata sa teritorije Srbije sa hroničnim reumatskim bolestima koje uključuju autoimunske bolesti, sistemske bolesti vezivnog tkiva, različite forme artritisa i teže forme degenerativnog reumatizma. Procena je da samo od teških hroničnih upala zglobova boluje oko 50.000 ljudi u Srbiji. Koliko je reumatologija napredovala i koliko može da pomogne teškim bolesnicima?
“Izuzetno mnogo. Danas mnogo brže otkrivamo i mnogo uspešnije lečimo teške reumatske bolesti. Posebno je važno što danas imamo znanje i način da te bolesti zaustavimo. Nekada to nismo mogli, ali danas možemo da ih potpuno zaustavimo, da sprečimo dalje propadanje zglobova i invaliditet i da pacijentima omogućimo da normalno žive i rade”, objašnjava doc. dr Goran Radunović.
Danak lošim navikama
Zdravstvena statistika upozorava da je 60% stanovnika Srbije bar jednom imalo lumbalni sindrom, u narodu zvani išijas. Otkuda toliki porast oboljevanja od reumatskih bolesti?
“Najučestalije reumatske tegobe kao što su bolovi u leđima, u vratu, često su posledica nedovoljne fizičke aktivnosti, dugotrajnog sedenja, ali i urođene slabosti kao rezultata čovekovog uspravnog položaja. Otuda sve više mladih pati od bola u leđima koji može biti akutan, iznenadan, ali i hroničan, dugotrajan. Dugotrajno sedenje vrši pritisak na kičmu. U isto vreme oslabe trbušni mišići čiji je zadatak da održavaju pravilan položaj kičmenog stuba. Kada se to poremeti dolazi do oštećenja intervertebralnog međupršljenskog diskusa. Lečenje je kompleksno, lekovima, fizikalnom terapijom, a ukoliko tegobe ne prolaze i prete teškim posledicama i hirurškim putem”, kaže naš sagovornik.
Svakodnevna fizička aktivnost važna je u prevenciji degenerativnih reumatskih bolesti i osteoporoze.
“Umerena fizička aktivnost, vežbe koje jačaju mišiće koji drže kičmu, mogu doprineti da se izbegne pojava pomenutih problema. Važna je umerenost jer preterivanje u sportskim aktivnostima, nepravilno dizanje tegova, takođe dovede do ozbiljnih oštećenja kičmenog stuba”, opominje doc. Dr Radunović..
Institut je osnovala prim. dr Zagorka Berović davne 1965. godine pod nazivom Zavod za reumatizam, a današnji naziv ustanova je dobila 1988. U to vreme Institut je bio vodeći reumatološki centar bivše Jugoslavije, a sa kapacitetom većim od 300 kreveta i druga po veličini ustanova te vrste u Evropi. Ovaj referntni centar za reumatizam Republike Srbije, prilagođen da na najbolji način zadovolji potrebe bolesnika i pruži najviši nivo zdravstvenih usluga, više od četiri decenije je i nastavna baza Medicinskog fakulteta u Beogradu za redovnu i poslediplomsku nastavu iz reumatologije.
– Naš zadatak je da nadalje unapređujemo rad našeg Instituta, da pratimo najsavremenije trendove u lečenju zarad dobrobiti naših pacijenata. Uskoro nam stiže i novi skener, a zaposlili smo i 11 mladih lekara koji su svi sa najvišim prosekom završili studije medicine – sa zadovoljstvom ističe v. d. direktor Radunović.
Autor: Aleksandra Gazivoda
